субота, 27. септембар 2014.

STREETRIFFS FEST (izveštaj)

 (Festival se održavao od 4. do 6. septembra u Beogradu - klub Sioux).

OFICIJALNA STRANICA NA FEJSBUKU
Teško mi je da napišem izvešaj o Streetriffs Fest-u,a da tom prilikom ne budem bar deli­mično ličan, pošto sam bio upućen u prip­reme za njegovo održava­nje. Kada se sa druge strane bolje razmisli, i da sam bio samo „običan posetilac“, teško da bih mogao da budem objektivan, jer sam kao poklonik punk muzike jedva dočekao neko ovakvo dešava­nje. Stoga vam savetujem da moj tekst gle­date i iz tog ugla, i razumete izvesnu dozu neobjektivnosti u njemu. Kad mi je Marko Cesarec pomenuo pre oko mesec dana nameru da organizuje festival, bio sam oduševljen idejom, ali i istovremeno zapitan kakav će rezultat biti na kraju. Međutim, već prvo veče festivala oda­gnalo je sumnje. 
Prvi dan
Doga­đanje je otvorio, u četvrtak 4. septembra (oko 21:30) mladi beogradski ska bend Skadrilla. Svoj standardni repertoar momci su odlično izveli, pred tada još uvek malobrojnom publikom. Očekujemo od njih da u narednom periodu naprave još dobih autorskih pesama, kakva je Gospodine. Za njima su se na bini pojavili Pri­lično Prazni. Dok se klub polako punio, stari znanci ulične scene su isprašili svoj repertoar, najavljujući i nove pesme. Zajedno sa bendom otpevane su pesme Samo borbeno i Dalje idem sam.
       Vrhunac prve večeri usledio je sa nastupom Birtije, kada se prema procenama organi­zatora okupilo oko 300 ljudi. Masa je praktično od početka pevala svaku pesmu sa Vaja­gićem na vokalu, koji je ovog puta imao podršku i Bambulovića (Miki Pirs). Potonji je inače svojim pošalicama dodatno doprinosio opuštenoj atmosferi. Tokom sviranja pesama Stara škola ulična, Za ortake,  Nije mnogo ostalo ovakve gospode i A. C. A. B. bina je bila ispunjena publikom, tako da se bend nije ni video od nje. Jednosatni nastup ekipa je okon­čala ponovnim izvođe­njem pesme A. C. A. B. kada su, čini se, mnogima već stradale gla­sne žice.
        Bend Punkreas iz Nišića imao je nezahvalan zadatak da svira nakon Birtije. Pošto im je ovo prakrično bio prvi nastup u Beogradu, preostalo je ipak dovoljno ljudi koji su akti­vno pratili njihovu svirku. Prvi deo konceta uglavnom su posve­tili predstavljanju pesama sa njihovg novog albuma, koji bi uskoro trebalo da se pojavi. Penjanje na binu ipak je otpočelo sa pesmom Intro (Ja sam iz Nikšića). Uspešan finiš usledio je uz numere Mi smo kao ti i čuveni hit Agnostic Fronta Gotta Go koji je otpevan složno sa fanovima.
        Prvo veče festivala zatvorila je Žuta Minuta, čiji su članovi Cessa i David i organizovali sam festival. Ujedno to je bila prilika i da bend predstavi novu postavu, u kojoj je novi vokal Pera. Stare stvari poput Jučerašnji Heroj, Jedan zakon za njih zvuče i sada dobro, a među novima se prepoznaju budući hitovi grupe. Nešto nakon dva iza ponoći, prvi dan, koji je nagovestio ukupan utisak o festivalu, bio je okončan.

 Drugi dan
       Početak drugog festivalskog dana bio je rezervisan za pančevački sastav Boxer, koji se predstavio sa dobro uvežbanim hardcore reportoarom, u kome se našlo mesta i za autorske stvari. Ponovo se masa nešto sporije okupljala, ali je bilo dovoljno ljudi da poz­drave,  u ovom trenutku tročlanu postavu smederevskog benda Gavrilo Princip, u kojoj je basista Ivica preuzeo ulogu glavnog vokala. Sviraj pičko, Smanji gitaru, Vi nas se stidite, Najebali… su pesme koje ne gube snagu, te uvek pokenu publiku. Obradama pesama Every Fallen In Love With Someone i Nebo, Smederevci su okončali još jedan dobar beo­gradski nastup.
        Najveću pažnju publike drugog dana privukao je sastav Pogonbgd, koji je stekao već pristojnu „navijačku“ bazu. Tokom jednočasovnog nastupa, bend je dao presek svoje dosadašnje karijere. Šutke su bile brojne, a srča od časa je ispu­nila pod. Oko 150 prisutnih posetilaca uglavnom je naizust znalo sve stihove pesama Pogona. Završnica je bila rezer­visana za pesme Jedina, Pođi sa nama i Pobednik, tokom koje je na jedan mikrofon dola­zilo oko deset ljudi.
        Mladi sastav iz Beške Po Kratkom Postupku bio je sledeći na redu. Tročlana postava dala je sve od sebe da se u najboljem izdanju predstavi beogradskoj pub­lici. Uz pesme sa svoja prva dva izdanja, odsvirali su i obrade Mi volimo pivo i Doktor za r'n'r. Sa bivšim pevačem izveli su svoju možda i najpoznatiju pesmu Zidovi. Ukoliko nastave ovim putem, pred bendom je lepa budućnost. Negde oko dva časa posle ponoći, drugi festivalski dan je okončan kvalitetnom svirkom benda Uvijek Drugi iz Banja Luke. Nezgodan termin u kome su svirali im nažalost nije omogućio veću pažnju.

Treći dan
        Treći dan festivala otvorila je banjalučka Grupna Terapija. Pesmom Nikad, žestoko su otpočeli svoju svirku, koja se kako se moglo videti dopala i onima koji ih do sada nisu slušali. Tokom tridsetak minuta svirke ujedno su napravili dobru uvertiru za nastavak večeri.
       Svojevrsna poslastica ovog festivala bio je prvi zvanični nastup benda Jorgo­vani. Njihova svirka bila je zaista burno ispraćena. Pored starih, odlično su odmah primljene i nove pesme, koje smo tada premijerno čuli. Na bini se inače našao i jedan cvet jorgovana. Najveće oduševljenje, praćeno horskim peva­njem, bilo je uz pesmu Tužan je život moj, da bi na bis ponovo bila odsvirana stvar Jorgovani.
        Od makedonskih bendova, čast da prvi svira imao je sastav Kontra. Dalo se primetiti da je skopska četvorka uvežbana i da jasno sledi punk/oi zvuk. Njihov nastup prihvaćen je sa odobravanjem, a još bolji prijem ih svakako očekuje sledeći put, kada beogradska pub­lika bude bolje znala njihove pesme.
       Legendarni beogradski bend Šaht okupio je najviše ljudi u subotu uveče. Roga i ekipa su pokazali zašto već 25 godina istrajavaju na sceni. Bez previše usputne priče nizali su se hitovi: Šahtom u glavu, Plavo zlo, U napad, Opet sam sam itd. Kada su izglađeni nespora­zumi sa obezbeđenjem, našlo se mesta i za publiku na bini. Beograd i Okršaj su najavili kraj Šahtove svirke, dok su na bis odsvirane pesma Srbija pripada nama i Mali čovek. Tako je Šaht još jednom potvrdio kultni status, koji sa pravom uživa među domaćom punk publikom.
       Istaknuti makedonski Oi bend Loši Deca, zatvorio je festival svojom uštimo­vanom svirkom. Koliki je značaj ovog benda svedoči i činjenica da je jedan broj ljudi došao iz Skoplja, da ih (kao i Kontru) podrži na svirci u Beogradu.
       Pomenuo sam da sam se malo pribojavao da li će Streetriffs Fest biti uspešan. Odmah nakon njegovog završetka može se konstatovati da su osnovni ciljevi ispunjeni. Najpre, publika je za naše uslove, u više nego pristojnom broju, podržala festival, što je osnovni preduslov za njegovo dalje postojanje. Može se konstatovati da su postavljeni dobri teme­lji za naredno okupljanje, kojim bi Streetriffs Fest prerastao u tradicionalnu manifestaciju. Na kraju, vredi još jednom odati priznanje organizatorima, koji su svojom predanošću omogućili ovaj sjajan događaj, koji je pomenimo i to, protekao bez jednog jedinog inci­denta. Neka živi Streetriffs Fest!



Miloš Ivanović

Нема коментара:

Постави коментар