среда, 14. јануар 2015.

The Evokers – Out to sin (recenzija)



2014.
Izdavač: Timebomb LDN Records

Varaždinski bend TheEvokers ove jeseni objavio je svoj prvi album pod nazivom „Out to sin“ u izdanju Timebomb LDN Records-a. Publici se grupa predstavlja sa 6 pesama. U skladu sa svojim nazivom peto­člani sastav nas svoj muzikom podseća i na to od kako je r'n'r nekada zvučao i od čega je u krajnjoj liniji nastao. Pojedno­stavljeno rečeno reč je o garažnom rock zvuku, sa značajnim dodacima blues-a. Tu su deonice na usnoj harmonici, harfi i orguljama koje daju posebnu draž ovom izdanju. Svih šest pesama čini skladnu celinu, ali to ne znači da su one identične. Naprotiv, gotovo svaka ima određene specifične elemente. Tako pesma Bigmouth pleni svojom brzinom i eksplozivnošću, dok je već naredna   Hard 2 Handle With Care znatno laganija, gde usna harmonika u poslednjoj deonici dolazi do izražaja. Naslovna numera po kojoj je album i dobio ime Out 2 Sin omogućava da se uz nju igra twist. Šta tek reći za pesmu Bad 4 you ? Pitamo sam se kako je postignut specifičan zvuka na njoj, a onda sam na spisku korišćenih instrumenata ugledao orgulje!  Takvi detalji su ono što The Evokers-e odvaja od sličnih bendova. Valja istaći i da se Siniša Kolarić kao pevač sasvim dobro uklopio sa muzičkom pozadi­nom i time značajano doprineo oblikovanju svake pesme. Potrebno je istaći da je album sni­mljen uživo u studiju gitariste benda Danijela Ivankovića, što nam garantuje da će bend na pozornici zvučati gotovo istovetno kao na CD-u. Ukoliko već ne budete u prilici da čujete ovaj bend uživo, nabavite njihov disk, koji vam može biti ugodan za slušanje u stanu ili zašto da ne garaži, a čini mi se isto tako i tokom vožnje automobilom. Gotovo je izvesno da se stara vremena ne mogu vra­titi, ali se uz The Evokers-e možemo setiti kako se nekada sviralo. Ne postoji za badava u engleskom onaj izraz evergreen!

Miloš Ivanović

Miki Pirs - Živi sporo, umri star (recenzija)



Živi sporo umri star (2014)
Izdavači: mediafire, zippyshare



Prošle godine smo imali priliku da radimo intervju sa momcima iz benda Miki Pirs i tad su nam obećali da će izbaciti novi album do kraja 2014. godine. Album je tu i nakon mesec dana preslušavanja, sedoh da napišem par reči. Već sam se jednom pravd’o da nemam pojma o muzici (znam do d-dura, nešto malo a-mola, a čuo sam negde i za krešendo i dekrešendo, al’ me mrzi da guglam o tome) i ne znam kako se pišu te recenzije, zato ću po svome, pa ako urednik prihvati, dobro je. Pošto sam ja urednik, neće biti problema. U glavi mi odzvanja ona antologijska “ništa mi nije smešno”, pa ću prekinuti sa uza­ludnim pokušajima da bar dosegnem level humora by kursadžije. Ne ide, ne ide. Milan Babić. Ripčina za legendu!

Nedelja popodne. Sa prizemlja me budi ćaletov monolog o tome kako je on u mojim godinama im’o već 6 godina staža, ženu, decu, trospratnu kuću pored asfalta… Uzalud pokušavam da pronađem flašu s vodom i ubijem žeđ. Jbg, sinoć smo imali samo za bombu apatinskog. I neku brlju od koje spada git sa prozora. Naziv albuma Živi sporo, umri star. Omot je odmakao od onog minimalističkog sa prošlog albuma. Odličan. Tu je i virtuelni buklet sa tekstovima u pdf-u. Mp3. CD? Jok. Nosači zvuka su postali neisplativi kao i moj pokušaj da nađem bilo kakav pos’o sa diplomom fakulteta.
***********************************************************************************************************

U Raginoj Glavi – To je onaj bar iz Mućki. Ili pivnica u BG. Metafora valjda. Odličan uvod u album. Život mladog čoveka u Srbiji u 21. veku. U nekoliko redova. Nema kukanja i pate­tike. Samo onako kako jeste. Šljaka, kafana,  park, kladža, grebanje. Od danas do sutra.

Političar – Najljigavija sorta ljudi. Legalno registrovano zanimanje na Balkanu. Žive na račun tupe mase koja im iznova daju priliku da zarađuju kešinu na njihovu glupost. Ili je dovoljna ona sintagma iz refrena. Citirao bih, ali ne znam latinski, na srpskom su to sramotne reči.

Ako si u ovom – Moj favorit. Nadovezuje se na prethodnu. Pregurali smo sve moguće režime. Ne, naivni čoveče. Neće ti biti bolje ni sa jednima. Od svih možeš da dobiješ jedino hemijsku i sendvič, ako odeš da aplaudiraš na mitingu. Znam šta pričam. Sa 24 godine sam promenio 4 države. A nisam se mak’o van ove zemlje. “Ako si u ovome, ne daj da te slome, skupi ... i živi po svome”. 

Mozak, jetra, pluća – Ustaljena tematika kod Miki Pirsa i jedno retoričko pitanje: kako se regenerisati, pa sve iz početka. Nauka je čudo. Možda jednog dana… ko zna…

Sjebaće nas japiji – Pametnom i naslov dovoljan. Ne, nećeš postati glup ako slučajno i poslušaš ovu pesmu. Recenzije ionako niko ne čita, pa da se džabe ne mučim oko svake pesme.

Godine idu – Futuristička stvar. Knedla u grlu, ma da se naježiš. Panker kad dogura do 65-e. Ja znam jedino Ivana Glišića. Ne spominje se ovde, ali, u sva­kom slučaju, pozdrav za legendu.

Alimentacija – Grozna stvar. U svakom smislu te reči. Verovatno ubačena samo da popuni paran broj pesama na albumu. Ukratko, riba ga izradila i on joj se sveti tako što prodaje svu njenu pokretnu imovinu. Diskove, radio iz auta, lap top, tapete sa zida… samo da bi ublažio bol. Koga briga, da si bar uvalj’o nešto vrednije, pa ajd’. Ovako, ovu stvar preskačem i izvinjavam se jedino ako je pesma doživljena. U tom slučaju, svaka ti čast. Nek’ si.

Poš kloš – Pank lektira u minut i deset sekundi. Šta god drugo da kažem, pokvariću.

Livin lardž – Doček’o platu. “2 dana lajfstajl, 28 ko fukara poslednja”. Još jedan favorit.

Evri, dolari, jajare, klošari – Pare su nužno zlo, sve preko toga je pohlepa. Miki Pirs u didaktičkom izdanju.

Ptice i cveće – Objedinjuje sve prethodne. Šamarčina sistemu i svim fekalijama u društvu kao što su: pohlepni, ulizice, lovatori, pozeri, foliranti, fenseri…

Koji kurac pivo – Moja pesma u ovom trenutku. Klin se klinom ne izbija. Daj bre kafetin.

Svemirski pijanci – Ova pesma je hitčina kod mog ortaka Srđana. Ne znate ga sigurno.

Agenda – Za kraj, bend je album zaokružio ispovešću, a koga drugog, nego alkoholičara. Lična karta Miki Pirsa. Tvrdim to, iako ne znam ljude. Nemam ni želju da ih upoznajem. Iskvariće me. A tad mi više ne bi ni bili zanimljivi, i ko bi im onda pisao recenziju za sledeći album. Vama se obraćam, bagro sa muzičkih portala. Izem vam sve one stranjske drogoše  kojima pišete monografije od recenzija. Đe su sad one devize; kupujmo domaće, tuđe nećemo, svoje ne damo… Ipak, svaka čast Vučiću što nam je dozvolio ovu recenziju. Car je, majke mi.

Ok, humor mi se nije ni približio kursadžijama. Poradiću na tome. Za kraj bih pokušao da sumiram album u nekoliko rečenica, ali ćale i dalje forsira sa prizemlja: “Pod mojim krovom živiš, moj znoj jedeš, piješ, pušiš... Mora ova država da propadne”. Neće valjda, do tad slušajte novi Miki Pirs. Lepi ste. Ćao.



Stereo Tip - Moj svet (recenzija)


SAMOSTALNO
2013.

Klasični, slušljivi rok, ojačan jednostav­nim, a udarnim tekstovima. EP sadrži pet vrlo različitih pesama, od oštrih rifova, do poslednje pesme koja apsolutno podseća na radove Dejana Cukića, samo što se ova može sa lakoćom slušati. Prve tri pesme razmatraju političku i situaciju na globalnom nivou, ali ne na uobičajeni način kroz oči potlačenog čoveka, već kroz oči političara, što nam prikazuje i pogled iz ugla iz kog inače ne gledamo. Tu je i pesma o unutrašnjim nemirima i strahu od prolaznosti, kao i pesma obogaćena romantikom, koja daje lep balans ovom izdanju. Pesme nisu dosadne, naprotiv, traju u proseku oko četiri minuta, a za to vreme ukratko pričaju jednu kompleksnu priču, obogaćene su odmerenim melodijama i sigurnim solažama, što na kraju donosi jedan zaokružen i snažan utisak. Lepota ovog izdanja je konstantna energičnost koja je prisutna u svakom momentu, a takođe i izostanak bilo kakve instrumentalne praznine, što je za četvotočlane sastave često nemoguća misija. Izdanje je prijatno za svačije uši, balansira između radijskog zvuka i oštrih rifova, tako da bez prob­lema kupi simpatije širokog kruga slušalaca, vešto balansirajući na ivici, a opet ne zapadajući u moderne mainstream i šablonske tokove.

Tihomir Škara





Shomy Lindemann (intervju)



 
Shomy Lindemann je muzički projekat Miloša Antića (1994.) iz Majdanpeka. Nje­gov artistički diskurs označava kao "digital industrial metal", time prateći izvesne crte po­kreta Neue Deutsche Harte ( Rammstein, Emigrate, OOMPH!, ...) i  hrabro ih uklapajući u sopstveno viđenje ovog podžanra metala, služeći se računarom kao pravovernim studijs­kim "saradnikom". Pored osnivanja mnoštva bendova, koji na izvesni način nisu mogli da iznesu u pravom svetlu njegove ideje, krajem 2011. godine je odlučio da sedne za računar, sa gitarom pored sebe i krenuo u avanturu, koja traje i danas. Početkom novembra ove godine je samostalno izdao album "DUHOVI" na kojima se nalaze i kolaboracije sa domaćim bendovima kao što su Katabazija, The Scarps i Dreddup, što govori o ambicioz­nosti i disciplini koju nam Miloš skromno, ali odlučno prikazuje. Takođe, kako tehnologija nije "neprijatelj muzike" već moćno sredstvo komunikacije. Njegova muzika komunicira sa slušaocem, nije pretenciozna, teška i opora, već sasvim otvorena i nenametljiva, iako je metal u pitanju. Imao sam priliku da porazgovaram sa njim, doduše, o svemu i svačemu zanimljivom, no, muzika nam je bila glavna tematika, te dajem reč samom Milošu, da nam otkrije po koji detalj svoje duše, htenja i mišljenja:

Kada si uopšte počeo da se baviš muzikom i da li ti je prvi instrument bila gitara?

Naprotiv, gitara je bila moja poslednja opcija, još kao klinac počeo sam sa nekim klavijatu­rama koje ni dan danas iz nepoznatih razloga ne mogu u potpunosti da razumem. Kasnije sam pokušao da napravim bend za koji sam pozajmio bubanj sa namerom da ostanem na tome. Međutim, zbog negativnih okolnosti i to je propalo, a ja sam završio sa gitarom u stanu. Ostalo je na tome da ne mogu da sviram bubnjeve u kući, pa sam se prilagođavao lagano zvuku gitare. Na samom kraju svirao sam i bass u jednom bendu, ali opet, gitara mi je ostala prioritet. Što se tiče ideje kada sam počeo da se bavim muzikom, to je sve počelo krajem 2009-te godine kada je inače i trebao da krene sa radom dotični bend u kome bih bio ja za bubnjevima.

Majdanpek je rudarski grad okružen predivnom prirodom, nešto veštačko, indu­strijsko usred prirodnih lepota, da li to pruža dostatnu inspiraciju? Primetljivi su pomalo "orijentalni", na momente paganski motivi u tvojim pesmama (moj lični uti­sak), da li to pripisuješ okruženju ili je nešto drugo u pitanju?

Ne pripisujem ništa okruženju i gradu iz koga dolazim. Mrak u mojoj sobi je mnogo više zaslužan za inspiraciju. Što se tiče tih orijentalnih - paganskih motiva, sviđa mi se kako to zvuči, možda zato i volim da ga kombinujem u mom stvaranju. Uživam da u idejama pronađem nešto drugo što opet i nije toliki standard. Muzika kao muzika je dosta širok po­jam i ako je ne kombinuješ onako kako ti voliš, ništa nećeš uraditi, samo ćeš biti jednim delom mrtva kopija onoga što voliš.

Tvoje "digitalno" viđenje industrial metal-a je retkost danas, barem na našim prosto­rima. Zašto baš industrial metal? Šta te zapravo privlači ka stvaranju digitalnog ob­lika jednog takvog žanra?

Nisam siguran da sam upoznao nekoga ko digitalizuje "neki" metal do sada, uglavnom svako snima prave instrumente. Digitalizacija je prelazak u moderno doba, ja samo radim kako bih ljudima približio kreativnost i kvalitet industrial metala. Danas muziku možeš praviti gde hoćeš i eventualno kada hoćeš. Odlučio sam se za teži deo posla, jer za svaki riff koji osmislim moram da odvojim dosta vremena da ga i otkucam baš isto kako je i osmišljen. Realno gledano, ja sam veliki fanatik čvrstih distorzija i kvalitetne elektronike. Zato je in­dustrial metal veliki deo mene i mog privatnog života. Prostije rečeno odrastao sam uz isti pravac muzike pored onoga što mi je tada bilo nametnuto. Kasnije sam shvatio koliko sam se ustvari pronašao u istoimenom pravcu i odlučio da postanem stvaralac istog.

Evidentno je da ti je frontmen benda Rammstein veliki uzor, čim si "preuzeo" nje­govo prezime za svoj muzički entitet. Da li su samo oni u pitanju ili postoje još neki bendovi koji su ti bliski?

"Preuzimanje" njegovog prezimena se desilo sasvim slučajno kada sam stajao sa pes­mama koje su čekale dan kada će se objaviti, pa mi ništa drugo nije preostalo sem da izlu­pam nešto. Uostalom, većina ljudi koji me znaju po mojoj muzici ni nemaju pojma ustvari kako se prezivam. Ali da, Till kao Till ima veliki uticaj na mene, oduvek je imao dovoljnu snagu da iznese sebe, i to se mora mnogo ceniti, barem u nekom mom svetu. Ta snaga koju on može sa njegovim vokalom bez imalo naprezanja da izvede je na mene ostavila trajan pečat. Da, postoje bendovi kao što su OOMPH!, Emigrate, pa čak i Marilyn Manson koji su mi veliki uzori bili tokom rada, ali niko nikad kao Rammstein.

Iza sebe imaš četiri albuma, 11 singlova i mini-albuma, što je impresivna brojka. Ko­liko sam shvatio, sve si samostalno izdao, posredstvom Interneta. Koji je tvoj stav prema izdavaštvu u Srbiji i da li si pokušao da izdaš svoje albume pod nekom etike­tom?

Da, veoma velika brojka je u pitanju, ako izuzmeš ideje koje nikada nisu realizovane. U svakoj mojoj pesmi (pogotovu novijim) sigurno možeš pronaći deo mene. Starije i nisu imale kvalitetan zvuk, zato i zvuče malo lošije. No, svaka greška će se pre ili kasnije da ispraviti. Tako da mogu da se očekivati nove-stare ideje sa lepšim i kvalitetnijim zvukom. Etiketirano je za sada sve na mene, i isto tako i zaštićeno, sa obzirom da se kreativnost pojedinih modernih umetnika zasniva na ideji "Preuzmi-Ukradi-Stavi sopstveno ime". Što se tiče tuđih etiketa, skoro sam upoznao neke ljude čiji rad posebno cenim i planiram da se "etiketiram" pod njihovim imenom. 

Kakav je osećaj biti u isto vreme idejni vođa,"bend" i producent? Koliko to utiče na razvijanje ideja?

Mnogo lakši i prijatniji nego kada radiš u bendu. Sam si na svome, zvuk dolazi iz tebe i ide na način na koji samo ti želiš. U bendu mora biti drugačije, iz razloga da ako imaš želju da radiš sa bendom, tj. ljudima, moraš da se prilagodiš i njihovim idejama sve dok ne napra­vite nešto što će se pre svega dopasti celom bendu. To mi se i ne čini baš tako lako sudeći po iskustvu i radu do sada. Svako ima svoje uzore i radi po njima, i tu dolazi do nekog međuprostora u bendu koji se ili uklapa ili pravi neku totalno čudnu disharmoniju koja liči na sve samo ne na ozbiljan rad. Takođe smatram da ni biti ceo bend i voditi neki solo projekat nije znatno lakši posao, utoliko što ljudi sve manje i manje cene to, ali ja svakako uživam u tome. 

Sa kojim muzičarima si sarađivao tokom rada na svojim pesmama, kroz godine? Ko je ostavio najjači utisak na tebe? 

Imao sam prilike da sarađujem sa jako dobrim ekipama koje već godinama opstaju na našim prostorima u jako čudnim uslovima i okolnostima. Za primer ću uzeti Katabaziju sa kojom sam imao čast da sarađujem, Ponoćni Vodeničar, FatZed i Saša su definitivno pre svega ljudi sa kojima vredi raditi nešto. Tu potom dolazi bend dreDDup i frontmen Mikka sa svojim vokalnim sposobnostima koje te obaraju sa nogu. Pre svega sam radio takođe i sa
bendom Marienfeld na čijem sam poslednjem izdanju "NON PEDIGREE" imao čast odraditi remiks za meni jako dragu pesmu "Fajn". Sve u svemu, pored svake njihove kreativnosti i umetnosti koju nose sa sobom, najveći utisak ostavlja na mene ta njihova ljudskost i pozi­tiva za rad sa drugim izvođačima. Ako nešto mrzim to je uzdignutost, a to ne mogu pripisati bendovima sa kojima sam do sada sarađivao.

Kakvu poruku nose tvoje kompozicije, s obzirom da su instrumentalnog karaktera? Po kom principu biraš naslove za pesme?

Pojedine pesme imaju tekst pa su tako i dobile naziv, sa izuzetkom da nikada nisu otpe­vane. Što se tiče pojedinih, za koje nikada nije bilo teksta, mahom se mogu pripisati moje emocije kojima sam bio obliven tada. Kao primer može se uzeti pesma "Determination", koja još uvek nema kompletan tekst, ali sam odlučan u ideji da završim isti (reč 'determination' se i pominje u tekstu pesme). Tako da sve te moje kompozicije imaju neku skrivenu poruku. Naravno, svakom je dozvoljeno da doživi pesmu onako kako ko želi. 

Kao simbol koristiš alhemijski znak Jupitera, tj. hemijskog elementa olovo, da li to pokazuje neka tvoja šira interesovanja sem muzičke sfere? Da li se baviš nekom drugom umetnošću sem muzike?

Ipak bih izdvojio astrološki znak Jupitera, sa obzirom da mi hemija nije išla do ruke. Oduvek sam osećao nešto kada je Jupiter bio u pitanju. I dan danas ne znam pravi odgovor na to. Pre toga je moj logo bio krst sa čekićima, koji je trebao da predstavlja "nailed it hard". Međutim, odustao sam od te ideje zato što bih lagano bio okarakterisan kao satanista ili ko zna kako. Moji radovi i pesme ne predstavljaju ništa vezano za religiju. Pored muzike imam završenu knjigu koja čeka objavljivanje i iskreno se nadam da će se i to dovršiti do sredine sledeće godine. 

Jedno pesničko pitanje: kako doživljavaš pesme Rammstein-a, kakve emocije izazi­vaju u tebi ili se prvenstveno obazireš na zvučni aspekt?

Rammstein sam prestao da doživljavam kao bend još odavno. Više ih doživljavam kao neku instituciju ili firmu. Što se tiče emocija tu ne mogu da svedem sve na reči. U školi sam imao problema baš iz razloga što sam njih slušao. Bio sam ismevan i izbegavan od ostalih kojima je to bilo najobičnije "dranje i buka". Nije lako biti drugačiji od drugih. Uz pomoć istog tog benda sam "preživeo" deo osnovne škole i naučio da se ne prilagođavam drugima, nego da budem ono što jesam i da tako nastavim dalje. Ako treba i sam na svome. Ipak sam rođen sam. 

Kakvi su ti planovi za budućnost?

Planova uvek ima, već sam razgovarao sa pojedinim ljudima i želimo da napravimo bend kojim će propratiti neku omanju turneju i čisto radi reda održati par koncerata. Pošto sam već potegao neke veze, ubrzo ćemo morati i pasoše da povadimo (ko nije). Društvo iz Hrvatske je isto zainteresovano da vidi to uživo. Takođe, pošto se može primetiti da je (skoro) ceo rad zasnovan na instrumentalima ljudi mogu da očekuju neki mini-spektakl na nastupu. Nešto što će držati pažnju računajući da ne mogu da pevaju u glas te iste instru­mentale. Upravo iz tog razloga nije bilo nastupa do sada. Planiram remasterizaciju prvog albuma i kompilaciju "najboljih" pesama koje će biti snimane pravim instrumentima da bih ukazao na moj rad, malo drugačijeg tipa. Imam želju da takođe napravim jedan album na kome će gostovati razni izvođači, i na tome uveliko radim. U toku sledeće godine se može očekivati nešto mnogo drugačije vezano za numeru "Duhovi", ali o tome više kada dođe do toga.
Desya Lovorov