петак, 22. јануар 2016.

MILENA MILENKOVIĆ-NA IVICI



       Na ivici
                         
Duša žmuri
na sve nedaće mamurnog pogleda
zari svoje zube u moje kosti
da iscuri poslednja kap ove nade,
besomučne teskobe koja leži u meni.

Danas sam videla andjela
rekao si mi da je dosta bilo
uzeo za hladnu ruku i prineo je k sebi
za trenutak zaboravih da sam mrtva
"Volećeš me i ovakvu,
drhtavog pogleda
slomljenih snova i ništavnu".

Utonula u baru sopstvenih želja
probudih se na ivici sveta
držeći se za poslednju kap nade
besomučne teskobe koja leži u meni.

Gde si sada da mi pokažeš
kako je kad si jak.
Gde si sada da doletiš
i da me uzmeš za ruku.


                                                                                                                           Milena Milenković

среда, 20. јануар 2016.

MIHAIL BARJAKTAROVIĆ-ROK TRAJANJA

ROK TRAJANJA



Ako prestanem disati
Šta mogao bih tad
Već kašiku slatko olizati
I počinuti još mlad
Poneki bi nad grobom žalili
Drhtavim dlanom bacili zemlju                                                         
I usput mi se zahvalili
Molim lepo,nema na čemu
Pročitajte moje pismo
Kovertirana priznanja:
Koristili dovoljno nismo
Međusobna osećanja...
Upoznah i žive i mrtve
Spustih u kose behar
Gledah i heroje i žrtve
Napunih milosti pehar
Iz dubina plavih grumen izronio
Parče po parče kojekud dao
Šetao,trčao,plivao,ronio,
Davao,krao,uzim'o,pao...
Radije sećam se grmlja i trnja
Od nekakvog blistavog poda
Na meni je bilo i perja i prnja
Vodih naivno dete da hoda...
Kročio smelo kao u pesmi
I mnoge zakletve dao
Napio se na njenoj česmi
Jel treba da mi je žao?
Sad se lako okrenite
Od turobnoga mesta
Nemojte sveće da palite
Da ne ustanem smesta.



                                                                                                                                Mihail Barjaktarović

MILICA MILOVANOVIĆ-ODRASTANJE

Odrastanje


Ustani. Shvati koliko godina imas, odronke ljubavi koje si davao,
Ljigave toliko da jedina cista izgleda izopaceno, okrenute oci, u ego, kao zidine, kao tvrđave šarenih maski klonova,piuna,marioneta, ispljuni zilavo meso, sa zuba koji nisu jaki da zvaću, isperi vinom i slatkorecivoscu, malo srce u širokim grudima... Koliko bola treba preplakati,pregrcati, u vazduhu koji samo guši, guši, tu nema šupljine kroz
koju se prolazi.. I nema lazi da kupi oci.



Milica Milovanović 

MILOŠ ILIĆ - TAMO



TAMO


Tamo sam gde se gradi iskrena ljubav puna osećanja,
Čak I kada me nema, kad ostanu samo sećanja.
Tamo… Baš tamo na vrhuncu sreće,
Gde svako dete kad poleti doleće.

Tamo sa njom gde nam se ljubav spaja,
Gde nema mesta za nimalo očaja,

Tamo gde se sreća deli, gde se bolestan razveseli,
Gde ima sreće za doveka, gde svako ono što želi dočeka,
Tamo gde nikad ne udara čovek na čoveka.

Tamo… Baš tamo, I gle sa njom tamo
Gde se sreća I radost ne dele na kašičicu samo

Tamo gde ima izobilja, gde se radja uvek ljubav nova,
Tamo gde potoci sreće žubore,
Bas tamo gde se komšijina njiva ne ore.
Tamo gde njen poljubac leči moje bore,
Eto tamo gde su njene oči moje more.

Eto me tamo… I biću tu zauvek,
Jer su te oči beskrajno more
Jer znam kakve će tek da mi sviću zore.


уторак, 19. јануар 2016.

Azil 5 (intervju)



„     Azil 5 je novosadski muzički sastav koji je prve korake prohodao 2005. godine, od samog početka isključivo se baveći i interesujući za mogućnost jedne autorske muzike. Prvu postavu benda činili su Borko Basarić (bas), Vladimir Vojnović (klavijature) i Sava Nikić (vokal), kao i Kristian Hengl (bubanj). Ovoj četvorici, dok se još dogovaralo da se bend neće stilski  podvoditi ni za jednim žanrom, niti time kako će pesma na kraju zvučati, pridružio se Petar Alargić (el. gitara). Zasigurno se znalo da su poetske arabeske u Savinim tekstovima i katkad njihov socijalni angažman u zaglušujućem teatru svakodnevnice ono što će konstatno beležiti celu ideju. Potom sa dosta koncerata usput bend je uspeo da tonski zabeleži danas već poznatu numeru „Ne i ti“, koju su već na startu mediji nazivali „muzički i tekstualno vanrednom“, da bi nešto kasnije kada je „Azil 5“ snimio i spot za datu pesmu, ova numera vrlo lako dobila svoje mesto na svim domaćim i regionalnim TV stanicama, radio stanicama, internet magazinima beležeći prva mesta na televizjiskim i radijskim top listama. Dok je spot za „Ne i ti“ dobijao znatniji medijski prostor, logični nastavak je bio ulazak u studio i početak snimanja albuma „Strastan, go i bos“ u toku koga se sastavu na mesto Kristiana za bubnjevima pridružio današnji azilant Nenad Kojić. Album na kome se nalazi 11 numera potom će doći u ruke beogradske izdavačke kuće „Automatik Records“ (zastupnika „Warner Music Co.“), koja će izraziti interesovanje da ga i objavi maja 2008. godine. Između ostalih koncertnih i festivalskih nastupa širom Srbije i regiona Azil 5 je 8. jula 2008. odsvirao nezaboravni koncert u čuvenom novosadskom koncertnom prostoru „Studio M“ koji je zabeležen posredstvom kamera Radio-televizije Vojvodine i na taj način promovisao album prvenac. Septembra 2009. Godine bend izdaje live album bez prisustva publike „IzLiveNo u Tišinu“ u produkciji „M“ Radio-televizije Vojvodine. Početkom 2010. godine, bend ulazi u novosadski studio „Beat-Beat“ gde je snimio materijal za svoj naredni studijski album pod producentskom palicom Filipa Vlatkovića. Tokom snimanja albuma bendu se priključuje gitarista Mladen Trkulja. U januaru 2011. bend odlazi u Nemačku gde je odsvirao 5 koncerata u Berlinu od kojih je jedan bio u kultnom džez klubu „Quasimodo“ i na taj način najavio početak inostrane karijere. Juna 2011. bend izdaje svoj drugi studijski album „Nema čoveka danima“ posredstvom SKC-a iz Novog Sada i kreće na prvi deo evropske turneje po Mađarskoj i Sloveniji gde je između ostalih nastupa svirao i na čuvenom festivalu „Lent“ u Maribru. 27. oktobra 2011. bend otpočinje saradnju sa medijskom kućom „MTV Srbija“ koja objavljuje besplatan download singla „Heart Fiesta“, a od 07. maja 2012. i ceo album postaje dostupan. Spot za numeru „Heart Fiesta“ se pojavio na svim vodećim top-listama u regionu: „RTV Gruvanje“, MTV „Domaćica“, „Diskomer“ Studija „B“, RTS „Jelen Top 10“ i bio hit dana Muzičke Televizije Srbije (MTS). Tokom 2012. godine bend je u dva navrata nastupio u Nemačkoj na dve turneje od čega se mogu izdvojiti nastupi na poznatom berlinskom festivalu „Karneval der Kulturen“ i potsdamskom festivalu „Hochschulensommerfest 2012“. Azil 5 je tokom 2012. takođe bio angažovan na socijalnom projektu u nemačkom gradu Potsdamu pod pokroviteljstvom Evropske Unije i organizacije „Europeans For Peace“ gde je učestvovao u edukaciji omladine kroz muzičke radionice. 01. aprila 2013. bend objavljuje svoje četrvto izdanje, live koncertni album „Živi Azil“ odsviran u novosadskom Studiju „M“ 03.novembra 2012. Album je dostupan za besplatno preuzimanje na internet stranici emisije „Gruvanje“ Radio-televizije Vojvodine.

Drugu polovinu 2013. godine bend provodi u studiju Beat-Beat gde sa producentom Filipom Vlatkovićem ponovo sarađuju na svom trećem studijskom albumu kog karakteriše nesvakidašnje ritmičan rock/pop/world music zvuk sa autentičnim tekstovima koji se prelamaju kroz upečatljive vokalne i instrumentalne melodije.
08. februara 2014. bend objavljuje novi singl za pesmu „Boemska“ koja ulazi na sve relevantne regionalne top liste, između ostalih i „MTV Domaćica“, „RTV Gruvanje“ itd. Bend zatim potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom Lampshade Media iz Beograda koja i objavljuje naredni studijski album „Ako čuješ Istinu, znaš li šta ćeš s’njom?“. Singl skinut sa ovog albuma „Dani kad je seks silovao Ljubav / Želim te“ provodi 2 meseca na MTV Domaćici, regionalnoj top 20 listi spotova.
U avgustovskom broju (2014.) regionalnog magazina Rolling Stone (Hrvatska), izlazi ekskluzivna priča o bendu Azil 5 koja najavljuje regionalnu turneju povodom promocije novog studijskog albuma.
08.oktobra 2014. bend se pojavljuje u revijalnom delu programa izbora za Miss Srbije i nastupa sa pesmom „Boemska“ koja u direktnom televizijskom prenosu beleži višemilionsku gledanost.

Pored koncertnih, festivalskih nastupa i muzičke edukacije, Azil 5 se bavi i organizacijom humanitarnih akcija i koncerata („Koncert za Milicu“ 2013. u SKC Fabrici, „NS humanitarni koncert za poplavljena područja“ 2014. u klubu Quarter i mnogi drugi u periodu 2005-2012.).

       Kako je počela celokupna priča oko nastanka benda i odakle naziv

,,Azil 5,, ? 


Priča sa Azilom je krenula početkom 2005.god kad smo Sava Nikić, Vladimir Vojnović i ja odlučili da je vreme da formiramo bend koji će se baviti samo autorskom muzikom (na srpskom) jer smo u prethodnih nekoliko godina 2001-2004. svirali zajedno u raznim postavama i isprobavali sve što nam je padalo na pamet, da bismo došli do tog, zapravo jednostavnog odgovora, a to je – autorski rad. I kad smo tu prvu premisu postavili, priključili su nam se Petar Alargić i Kristian Hengl. Odatle je krenulo to autorsko putovanje koje je ubrzo potom upotpunio Nenad Kojić i koje je potom zabeleženo na našem prvom albumu „Strastan, go i bos“ 2008.god.


Zanimljivo je, a to vrlo malo ljudi zna, da smo se otprilike prvih nedelju dana zvali „Orvel“ jer smo valjda kao i svi mladi ljudi u tom trenutku bili opčinjeni „1984“-om, međutim to je bilo kratkog daha i „Azil 5“ je zapravo postalo, kako se kasnije ispostavilo, naše utočište u narednih, evo 10-11 godina. „Bez uskih žanrovskih odrednica“ i „Sviramo svoje, ono što osećamo, pa kako bude..“  – zvučali su naši prvi slogani koji su nam zapravo dali prostora da dišemo i da se razvijamo u narednim godinama jer 5 katkad divergentnih karaktera i pre svega talentovanih ljudi je trebalo ukrotiti i uklopiti u celinu koju smo mi upravo nazvali našim utočištem. 


      Vi se osim muzikom bavite i humanitarnim radom. Uputite nas malo u to polje vašeg delovanja?


Humanitarni rad se desi skoro svakome ko se bavi poslom koji je na bilo koji način javan. Jednostavno, svirajući mi privlačimo ljude na jedno mesto i tada mogu da se dogode lepe stvari, ne samo u smislu da se tu nađe veliki broj ljudi da bi se proveli, već oni svojim prisustvom direktno pomažu svrsi tog okupljanja, a to je pomoć neke vrste. Mi smo zapravo posrednici koji spajaju lepo i korisno svojom muzikom i uticajem, tj. javnim pojavljivanjem i pozivom na akciju. Dosta puta smo sami organizovali razne akcije-koncerte ili se priključivali na poziv i uvek smo radi da se odazovemo. Drugim rečima, začetak većine humanitarnih akcija je često spontan, da bi se onda shodno našim iskustvima i kontaktima organizovao koncert koji sublimira sve te elemente humanitarnog rada s jedne i muzike s druge strane.


          Kako kod vas izgleda stvaranje jedne pesme?


Pesma u Azilu može da nastane bukvalno na bilo koji način i upravo tu leži klica tog nekog diverziteta naših pesama. Od toga da bilo ko donese bilo kakvu ideju na bilo kom instrumentu na probu i „izdžemujemo“ nešto što se kasnije oblikuje vremenom u pesmu, do toga da neko donese formiranu pesmu na akustičnoj gitari, melodiju, ritam , pasaž.. bilo šta što mi u tom trenutku smatramo da je zanimljivo da prosviravamo i da se igramo sa tim. Mnoge pesme su i spontano nastajale na probi, kao npr „Dani kada je seks silovao Ljubav“ ili „Ancora Qui“ koje se nalaze na našem trećem studijskom albumu „Ako čuješ Istinu, znaš li šta ćeš s njom?












          U čemu nalazite inspiraciju za vaše tekstove?


Život, vreme, prostor, ovde i sada, Mi i Srbija, mi u nama, mi i drugi... Ljubav, prijateljstvo, putovanja, osećaji, zapažanja, kritika sebe i društva, traženje nekoga -nečega... Sve.. i Ništa, Kosmos, Filozofija..



         Da li bi mogli da napravite paralelu izmedju prvog albuma i kasnijih vaših izdanja?


Pričali su stariji (i mudriji) da prvi album praviš ceo život do tog momenta, a svaki sledeći na godinu, dve, tri.. Tako je bilo i sa nama, tako da je taj prvi album i morao da ponese naziv „Strastan, go i bos“ jer to je i bio – naš prvi izdanak. Za drugi studijski album smo želeli da konkretizujemo i uniformišemo pesme u smislu aranžmana i zvuka i tako je nastao album „Nema čoveka danima“. Za tu promenu u zvuku ka analogno toplijem je zaslužan producent Filip Vlatković (i duhovi Bouvija i Thin Lizzy-ja). Vreme (ljudi) polako pokazuju da je tematika (i muzika) koja je pratila NČD bila tamnije prirode od prethodnika, neki kažu čak i mračna (!).






U međuvremenu nam se pridružio i Mladen Trkulja, a potom i Dušan Kolarski, te smo počeli da putujemo van zemlje (Nemačka, Mađarska, Slovenija, Bosna...) što je svakako uticalo na to šta će se tematski i muzički naći na narednom albumu „Ako čuješ Istinu, znaš li šta ćeš s njom?“ i u kom tonu, a to je bio jedan otvoren, razigran album u gotovo pop maniru, sa dosta world music uticaja. Pravljenje tog albuma bila je jedna prosto rečeno – uživancija. Između svih tih izdanja našli su se i live albumi „IzLiveno u Tišinu“ i „Živi Azil“.






     Sta Azil 5 danas radi?


Danas je Azil ispod javnog radara, međutim mnoge stvari se i tamo dešavaju. Prvo, uskoro ćemo objaviti 3 pesme koje studijski pripremamo. Takođe, uskoro ćemo kompletirati diskografiju na našem zvaničnom YouTube kanalu što se odnosi na 3 studijska i 2 živa albuma.




Upravo smo postavili snimak jedne pesme sa koncerta povodom deset godina benda koji se odigrao u novosadskom Studiju „M“ u martu prošle godine i neka ovo bude zapravo jedna mala premijera tog snimka i uvod u sled stvari, a to je obnarodovanje koncertnog snimka koji je snimila Radio-televizija Vojvodine u narednim mesecima.



 Kad ćemo moći da vas čujemo u beogradu?


U budućnosti, nadam se :)
i u prošlosti, ukoliko neko  osmisli vremensku mašinu.. 

Šta bi ste poručili našim čitaocima?


Poručio bih vašim čitaocima da budu što više svoji, u smislu toga da prate i slušaju svoje biće i rade na sebi, ulažu u sebe i istraju u tome, nebitno koja je vrsta ljudske delatnosti u pitanju, da uče svaki dan (o sebi i drugima). Takođe, komunikacija je ključ ljudske interakcije, na tome treba svi da radimo.







Dušan Mihajlović