недеља, 14. септембар 2014.

MIKI PIRS (intervju)

MIKI PIRS je punk bend iz Beograda, nastao 2007. Do sada su snimili tri albuma: „Hau kul iz det?!“ (2008), „Samo budale i konji“ (2010) i „Miki Pirs“ (2013). Svi albumi se mogu naba­viti „za dž“, a linkovi su na njihovoj facebook stranici. U razgovoru sa svim članovima benda, otkrivamo gde je sada Miki Pirs, šta rade, kako žive i kako razmišljaju o nekim nebitnim stvarima.

Pobuna: Prošle godine ste izdali treći po redu studijski album. Kako je publika reagovala na nove pesme? Gde je sada MP nakon tog albuma, dešava li se šta novo?

ANDONOV: Treći album je sjajan, ja ga slušam i dalje. Mišljenja publike su podeljena, ali to je uglavnom zato što smo ih razmazili epohalnim drugim albumom. Trenutno imamo neke ideje za četvrti album, ali o tom potom.

VAJAGIĆ: Treći je ispao lošije nego drugi, verovatno smo ga negde skarabudžili u snimanju, ali svejedno je dobar. Četvrti će biti isto dobar, skarabudžićemo ga.

DŽONI: Tako je! Skarabudžićemo.

BAMBI: Teško je to reći. Milojica je rekao da nam je album sranje. Niko drugi nam nikad ništa nije rekao. Da, i Mika je rekao da je loš snimak. U ne, to je rekao za Šimike. Ne, onda je samo Milojica rekao da je sranje, a neki navijački fanzin je napisao recenziju, ali nju nismo imali priliku da vidimo. Neki fanzin, tipa Muhamed Šaćiri ili neko slično ime nekog od heroja FK Partizana. Realno, nemamo pojma šta ljudi misle. Kul je što imamo i treći album, sad samo čekamo novi!


Pobuna: Ima vas u Bg-u, ponekad zađete i u provinciju. Gde je bolja publika, ima li uopšte panka u provinciji?

ANDONOV: Imam utisak da nas ljudi više vole u provinciji i svaki koncert van Beograda je bio nekoliko puta posećeniji od nekih u prestonici. S druge strane, nedavni koncert u beogradskom klubu "Podmornica" je bio dupke pun, ali i tu je došlo dosta fanova sa strane.

VAJAGIĆ: Isto je to sve. Isti grozni ljudi. Alkoholičari.

DŽONI: Meni se čini da nam je svuda potpuno ista publika. Bukvalno isti ljudi - svih 50. I svi su sjajni. Omladina. 

BAMBI: Pomešao si nas sa nekim. Mi smo svirali dva puta u Pančevu, jednom u Gornjem Milanu i jednom u Majdanpeku. Uvek je bilo super i meni je interesantnije u drugim grado­vima, jer tamo ima i ljudi koje ne poznajem, pa kapiram da im se možda muzika sviđa, a nisu samo Džonijevi drugari, pa moraju da dođu. Sa druge strane, možda u tim gradovima manjka koncerata, pa im je bilo šta interesantno. Uvek ima i onih što znaju teks­tove.

Pobuna: Kako ženska publika reaguje na vaše pesme? Bace li kakav komad odeće ili ne dao bog nešto tvrđe kad se identifikuju?

ANDONOV: Žene nas jako vole. Na pomenutom koncertu u "Podmornici" jedna devojka mi je tražila palice za uspomenu, usput napravivši konstataciju da će sad otići u WC da (citiram) "izdrka pičku".

VAJAGIĆ: To sam momče bio ja, a ne devojka. Palice sam uvaljao.

DŽONI: Neprijatno.

BAMBI: Uuuu, to si pogodio! Pa jeste, često nam na koncerte dolaze lepe devojke, ali ja mislim da je to prvenstveno zato što dobro izgledamo. Izgled je uvek bitniji.

Pobuna: Kroz vašu muziku se prožimaju svi mogući problemi mlađi' ljudi. 'Domovine' se zatvaraju, 'Palma' ukida obrazovni program nakon 12… Šta da radimo?

ANDONOV: Predlažem odlazak u teretanu ili na jogu, a posle neko pivo nije na odmet. Šta god radili, dominirajte.

VAJAGIĆ: Možete svi da dođete i učlanite se u udruženje ljubitelja alternativne umetnosti Gnezdo, kod Senfe, u Svetogorskoj kod Radio Beograda. Kulturno umetnički sadržaj je pažljivo odabran za sve uzraste, pa tako i za mlađe ljude.

DŽONI: …a da bi uz to bili i prikladno odeveni, po poslednjem kriku ulične mode, banite u radnju “The Street” u Desanke Maksimović 7. 

BAMBI: Ma jok, libo mene za sve to. Ima dobar dragstor u kraju sa jeftinim pivom i ponekad tu svrati i rođak, tako da to moraš da vidiš sa onim Vajagićem (pevač), on piše ta sranja. Njega kao pogađa.

Pobuna: Koji su to bendovi, pored Miki Pirsa naravno, koje bi čovek trebalo da posluša?

ANDONOV: Šimike.

VAJAGIĆ: Sve valjane skinhed bendove. Znači nikako šupačke bendove, kao što ih je 90 posto iz jebene Holandije, nego valjane bendove.

DŽONI: The Bugs!

BAMBI: Pa to ti je to. Kad slušaš Miki Pirs, ne moraš ništa drugo da slušaš. Evo, jedno jutro Andonov i ja smo otišli do mene po neka dokumenta i slušalice, pa smo uzeli da slušamo Miki Pirs i tek onda uradili papirologiju, a onda otišli da se vidimo sa Senfom iz BOL-a. Pojavio se i Mlaki iz ŠAHT-a koji nam je rekao da mi i nismo loši, kao ostali novi bendovi. Bio je i neki čiča na vratima WC-a, pravio komplikacije, ali on nije bitan za priču.

Pobuna: Ceo vaš diskografski rad sam pribavio za 20 minuta na free download. Ni za pivo vam ne ostane, je li to pošteno?

ANDONOV: I 20 minuta je mnogo, spor ti je internet.

VAJAGIĆ: Tako i treba.

DŽONI: Pošteno je. Kešinu vrtimo od nastupa.

BAMBI: Ma ja mislim da sve mora da bude “za dž” da bi svet bio kul. Zamisli da sve što želiš možeš da skineš sa neta za dž i imaš? Elisijum momče!

Pobuna: Ubedite me zašto da dođem baš na vašu svirku, a ne recimo na performans romantičnog Žere iz C.J?

ANDONOV: Zato što je bolji i jeftiniji provod, mada ja bih i Žeri i Loši pružio šansu.

VAJAGIĆ: Dobar je Žera, puši cigaru, pije kafu i gaji decu na moru.

DŽONI: Ma to ti je sve isto u principu. 

BAMBI: Kod nas su jeftinije karte i pivo, ali kod njega su ti sve fenseri.

Pobuna: Dosta sa ozbiljnim pitanjima, poručite čitaocima nešto pametno za kraj…

BAMBI: Ovo nisu kolege shvatile da je pitanje, pa nisu ni odgovorili. Evo ja ću onda sam ukratko. Ko je pametniji neka programira ili gaji genetski modifikovane stari. Tu je budućnost. Genetski modifikovano! Pa šta tu ima loše? Pa ne bi ljudi modifikovali nešto da bude gore, nego na bolje. I da, oni koji nemaju gde da gaje ili nemaju mozga za programiranje, najbolje da beže u inostranstvo! Sranje je u svakom slucaju, jebi ga, neće biti bolje…


Marko Nedeljković

Miki Pirs na facebook-u

1 коментар: