уторак, 21. април 2015.

MC FEST #1 (najava) Gornji Milanovac




MC FEST #1 

Subota, 25.april 2015

Club Modesty Blaise

Sinđelićeva 16, G. MIlanovac/

Početak: 21h, upad 200 dinara

Nastupaju:

Brainwashed Hardcore (Kragujevac) 

Y.O.X Hardcore/Metal (Valjevo)

Hit By Pain Hardcore (Cacak)

Morbid Cow Hardcore/Punk (Gornji Milanovac)


недеља, 19. април 2015.

Priručnik za noćnog buntovnika-Željko Filipović (prikaz knjige)


"Predator u noći"


Priručnik za noćnog buntovnika je priča, predatorska borba, protiv kiča i shunda. Protiv svakodnevice koju nam namece sistem, i borba za očuvanje subkulture rebela
Glavni junak ovog romana je mladi motorista, roker, buntovnik s razlogom! On, zaštitnički, uzima stvar u svoje ruke, a protiv "nakaradnog" direktora poznate turbo folk televizije i njegovog rođaka, inspektora, koji dominiraju putem zloupotreba i mahinacija.
Zanimljiv deo ovog triler romana je priručnik u priručniku o rebelima i rebelinama. Uvodi čitaoca u svet jednog buntovnika, u pravila ponašanja, u poglede na svet, stavove, kulturu i pravila ulice, kao izvor buntovnistva.
Predator nas, ujedno, kako sam nazvala glavnog junaka ovog romana, uvodi u svoje memoare, o svojim iskušenjima, ljubavnom životu, kao i požrtvovanosti pravog prijateljstva, o slobodi koja ima podlogu muzičkog karaktera, kidanja predrasuda i lanaca o r n r-ollu.
Posebno učešće u knjizi zauzima poznati glumac Žarko Laušević sa svojim anegdotama, čiji je lik u knjizi jedini stvaran, ostali likovi su izmišljeni.
Da li je ovo stvarnost? Da li nam se to svakodnevno dešava, procenite sami. Da li se predator, na kraju, izborio za svoje građansko pravo, i koja je cena borbe protiv nametnutih pravila od strane društva u kome živimo?!
Autor knjige Priručnik za noćnog buntovnika je Željko Filipović.
U razgovoru sa njim, o njegovoj knjizi, rekao je da knjiga ima za cilj promovisanje i očuvanje jedne subkulture, a koja je pred izumiranjem.
Na čitaocima je reč kritike, kao i mišljenje o tajanstvenost njegove biografije.
Ovo je knjiga koja će vas ostaviti bez daha. Mišljenja sam da je svaki roker mora imati.

Noćas u gradu ...                       
 Marija Krsmanović


уторак, 14. април 2015.

Omladinski aktivizam-Miljana Stefanović (esej)


Shvativši da imaju dovoljno snage da pokrenu stvari na bolje, mladi ljudi iz leskovačkog gradskog naselja Ančiki, organizovali su niz akcija kako bi poboljšali uslove života i kapaciteta mladih u lokalnoj zajednici. Kažu da su znali da neće biti lako, ali i da takođe nije bilo teško pokrenuti stvari.
Oronulu kuću, od četiri prostorije, bez poda su za samo par meseci uz pomoć sugrađana uspeli da preurede, nameste vrata i prozore, postave parket, okreče je soplja i unutra, naprave police za knjige i stvore svoje malo čudo. Zahvaljujući velikodušnim donacijama raznih institucija (Narodna biblioteka u Beogradu, Biblioteke u Leskovcu, Bojniku, Vlasotincu, Univerzitetska biblioteka u Beogradu, SANU...), ali i građana, te police danas broje čak 5000 naslova što domaće, što svetske književnosti. Mala besplatna biblioteka OKANO deluje pod sloganom: „Čitaj, podeli, preporuči, slobodno se izrazi“. Takođe, postoji mogućnost da vam volonteri OKAn-a, donesu knjigu na kućnu adresu ukoliko vi niste u mogućnosti da dođete do njihvog kluba.
„Kada pomenete OKAn, uglavnom nas ljudi smatraju bibliotekom. Mi smo mnogo više od toga. Organizujemo projekcije filmova, književne večeri, bavimo se humanitarnim radom, kod nas su svi dobrodošli, možete čak i da igrate pikado i stoni tenis.“
Ovi mladi ljudi pokreću i druge da se bave aktivizmom.
Pored besplatne biblioteke, projekat Naselje u porodici je imao za cilj uređenje prostora za rekreaciju dece u naselju Ančiki.
„Uneli smo svežinu u lokalnu zajednicu koja je utonula u sivilo i ustajalost. Doneli smo energiju koja može pokrenuti mlade i evidentno kvalitetne ljude koji žive u našoj sredini da rade i urade nešto zaista korisno.“
Kao vrhunac priznanja za svoj humanitarni rad su 5. decembra, 2014. godine, na međunarodni dan volontera, u konkurenciji od 257 najboljih, omladinskih projekata u Srbiji, osvojili prvu nagradu u kategoriji „promovisanje kulture i umetnosti“.
Od nedavno se mogu pohvaliti i radio emisijama gde, pored dobre muzike, slušaocima nude i nove autorske emisije sa angažovanim, edukativnim i zabavnim sadržajem. Njihov slogan glasi „Vi slušate nas, mi ne slušamo nikoga“.
I na kraju, njima nije bitno ko je pokrenuo celu priču, i ko je podneo magnovenje i teret prvih koraka. Bitno je da danas naselje Ančiki može da se pohvali organizovanim i formalno-pravnim okvirom u kome omladinski aktivizam konkretno doprinosi njegovom razvoju. Zato pozivaju sve da bez ustručavanja upotrebe svoje sposobnosti i znanja, i da im se pridruže u borbi za bolji život u njihovoj lokalnoj zajednici, jer pre ili kasnije previše ničega mora da pukne.

понедељак, 13. април 2015.

Nadrealistička grupa pola Mačke-Eta i Mister Tomić (intervju)



Za one koji ne znaju, mada smatram da je takvih jako malo, predstavite nam vas projekat NGPM?

Ivan: NUG "pola Mačke" jedinstvena je tvorevina na našim prostorima, a i šire.
Grupica raznorodnih umetnika objedinjena zajedničkim ciljevima, koji pre svega podrazumevaju prepoznavanje i oživljavanje nadrealnog, dakle, POTPUNO STVARNOG, u današnjem okrnjenom svetu "zdravorazumske" realnosti. Usput, mi zajedno radimo na evoluciji nadrealizma, onakvog kakvim ga mi doživljavamo, ka nekakvom ishodišnom nadnadrealizmu koji bi, po nama, ukinuo svaku podelu na "realno" i "nadrealno" i približio nas sveobuhvatnoj realnosti/umetnosti

Eta: - Nadrealistička Grupa "pola Mačke" je nastala sa ciljem da se širi nadrealizam, danas i ovde, u obliku pesama, kratke proze, snova, kolaža, crteža, halucinacija, automatskih zapisa i crteža, fotografija i da na kraju fantaziramo o tome gde je druga polovina mačke, da li ona uopšte postoji, itd... Poenta cele te priče oko grupe je bila da uključimo što veći broj ljudi koji imaju sklonosti i simpatija prema samom nadrealizmu, a to je istovremeno i meni lično pomagalo u toku nekog mog stvaranja

Ivane, 'Bacanje majmuna u nesvest i druge misterije" je tvoja prva knjiga, reci nam nesto više o samoj tematici knjige?

Ivan: BACANJE MAJMUNA U NESVEST I DRUGE MISTERIJE je zbirka kratkih nadnadrealnih priča, zajebancija i sumanutih pesama, koja je nastala tokom eksperimenta odvikavanja od pisanja koji sam sprovodio pod punom nadrkanošću uma i uzmućkanošću potisnutih sadržaja svesti. Naslanja se na koloritnu tradiciju Crvenog bana i ostalih psovačko-uzavrelokrvnih narodnih kurcotvorina. To, međutim, nije erotska proza i poezija. Tako je doživljavaju samo oni koji previđaju kontekst i odmah se hvataju za k-rac

Eta, tvoja prva knjiga " Besmislena crvena fleka" ...?

Eta: - Besmislena crvena fleka iliti BCF (zvuči kao neki fudbalski klub) je moja prva zbirka nadrealnih kratkih priča izašla u junu 2014 godine u izdanju SKC Kragujevac. Hm, pa mogu slobodno reći bez neke lažne skromnosti da sam baš zadovoljna kako je prošla u Kragujevcu i okolini. Ona danas mnogo više govori od mene

Ivane objavio si drugu knjigu " Tetrebi i Karakuke" ?

Ivan: TETREBI I KARAKUKE je zbirka najkraćih nadnadrealnih priča, još nadnadrealnijih od onih iz MAJMUNA. Jezik je, međutim, nešto pitomiji, u smislu verbalnog "kurčenja", ali i razgibaniji u smislu značenjskih, akrobatskih, eksperimentalnih, formalnih i štatijaznamkakvih literarno-jezičkih zavrzlama. Čitanje TETREBA liči na bockanje vudu-lutkice napravljene prema liku i delu "realistične" proze; dakle, doživljaj uporediv sa... pa, ne znam sa čime, jbg.

Prezentacija tvoje druge knjige je bila prezentovana na malo "drugačiji" način, kako komentarišeš misteriju umrlice koja je mogu reći slobodno uzburkala mnoge dnevne novine, kao i građane ?

Ivan: SLUČAJ "UMRLICA" je dobro prodrmao učma(r)lu sredinu u kojoj ovaj Mister "živi i stvara", što je i bio cilj. Svako je stao ispred predimenzionirane umrlice i opsovao mi mater kada je pročitao da je u pitanju poziv na promociju knjige a ne na četres dana blaženopočivšem umetniku. Možda sam ih razočarao time što nisam stvarno otegao papke već samo objavio tamo neku knjigu. Jer, po logici većine danas - kome treba još knjiga; ni ove koje već postoje nismo pročitli, i ne nameravamo. Ideja mi je bila da svojom "smrću" "povampirim" umetnost, i zagrizem sto dublje u vrat svakakvim sranjima zasićene javnosti. Mediji su se odmah upecali, a sala za promocije napunila. Sada sam slavan i bogat, i jedan krater na tamnoj strani Meseca ne nosi moje ime. Hehe

Nedavno je izašao dokumentarni film "Novi Hendikep", možete li nešto više o tome da nam ispričate?

Ivan: NOVI HENDIKEP je Alekov dokumentarac o nama, kreativcima zaglibljenim u septičkoj jami današnjice i ovdašnjice, i našoj borbi da noseve održimo iznad povržine prevrelih govana. U filmu nema kung fua i pornografije, osim one mekše, ali to ne znači da je manje zanimljiv od filmova koji ih sadrže. To je presek naše svakodnevice: kolaž nastupa, zezanja, stvaranja, smaranja, druženja, šljokanja, plivanja na suvom i mokrom; a uzgred i svojevrsna promocija naših knjiga, sa oreolom besramnog šarma uzaludne (?) kreativnosti. Turneja po Srbiji kreće, a pozivi iz inostranstva pljušte kao kiša na Marsu... POGLEDATI OBAVEZNO!

Eta: - Novi Hendikep je dokumentarni film o kreativnim ljudima danas. Čovek koji nas je okupio oko te ideje je kragujevački rok muzičar Aleksandar Alek Jovanovć. U filmu govorimo o neprofitnoj kreativnosti, o tome kako, kada i gde stvaramo umetnost, zašto od te umetnosti ne možemo da živimo, šta je to što nas ometa, sapliće. Alekova ideja je bila da napravi film o Misteru i meni, ali da tu budu uključeni i ljudi sa kojima se mi družimo, koji se takođe bave različitim vrstama umetnosti. Premijera filma održana je 05.02.2015.godine u SKC-u Kragujevac. Bilo je puno ljudi, film je, bar koliko sam ja mogla da zaključim, jako dobro prošao, reakcije su bile pozitivne

Odakle crpite enrgiju za ovakav vid nesvakidašnje kreativnosti?

Ivan: INSPIRACIJU ne "crpim", ona crpi mene. Podrum moje psihe pun je svakakvih sado-mazo-zezo drangulija. One liče na crne bikove koji se zaleću iz te rupe i rokaju me u kreativno d-upe. Ja samo beležim seizmičke talase nastale prilikom takvih i njima sličnih udara. Te poluautomatske karakuke neki, kasnije, nazivaju pesmama ili pričama, ili ih ne nazivaju

Eta: Uuuu inspiracija... Ja ne mogu baš da preciziram odakle ona tačno dolazi...al otprilike znam vreme kada dolazi - dok nešto čitam, dok razgovaram sa ljudima, nekad životinjama, šetam ulicom, i posebna situacija je kada me neko mnogo iznervira, kada me nešto strašno pogodi, tada čini mi se najviše pišem. Zašto je to tako - ne znam ni sama... Možda je to ono da papir sve trpi, šta znam...

Planovi za budućnost? :)

Ivan: PLAN ZA BUDUĆNOST sastoji se od više plančića i plančuljaka koji će se realizovati sasvim neplanirano. Jedan od njih je i izdavanje obimne ZBIRKE SNOVA, VIZIJA, TRIPOVA I HALUCINACIJA ČLANOVA NADREALISTIČKE UMETNIČKE GRUPE "POLA MAČKE"; životnog "dela" naše grupe, realizovanog čisto nesvesnim sredstvima. Ostali planovi padaju u vodu i dižu se iz nje, kao izumrli vodozemci koji još nisu rekli svoju poslednju reč, niti zadavili svoj poslednji plen

Eta: Trudim se da ne planiram, tako da nema nekih planova za budućnost. Možda je to malo pomeren, uvrnut stav ali ja tako funkcionišem. Imam zbirku pesama koja čeka neki svoj trenutak, odnosno novac, da bih je pustila među ljude. Ali ja na to gledam kao na želju da nešto u vezi sa tim uradim, ne kao na plan.

Imate li neku poruku za naše čitaoce, i vaše fanove?

Ivan: JA neću ništa da zaključim ili poručim, draaagim čitaocima vaše i naše POBUNE. I to bi bio moj zaključak ili poruka. Ajd živeli.

Eta: Poruka - Jedan moj sugrađanin je rekao ovako: AKO NE BUDEŠ DOBAR POJEŠĆE TE VUK, AL AKO BUDEŠ DOBAR POJEŠĆE TE OVCA! (mislite o tome...)




Marija Krsmanović

Multiorgazmički i kung-fu rokenrol u Retru (izveštaj) Gornji Milanovac


U Gornjem Milanovcu je nekada postojao klub „Cinema“ u kojem su se pravile kultne svirke bendova kao što su EKV, Partibrejkersi, Obojeni program; prvi nastup Discipline kičme pošto su se vratili iz Londona bio je upravo u ovom klubu. Scena je bila živa zbog ovakvih uzora koji su direktno uticali na slušaoce svojom muzikom, pa nije ni čudo što Milanovac i danas ima izgrađenu publiku, iako je Sinema, zajedno sa starim bioskopom i botaničkom baštom, odavno sravnjena zarad nove asfaltirane ulice i čistog betona.
Ali duh tog kluba nije nestao. Pored toga što postoji u pričama starije ekipe, mislim da je svoj novi život dobio u kafe-klubu „Retro“, koji se nalazi nedaleko od mesta gde je nekada bila Sinema. Nažalost sam zakasnio sa rođenjem da bih bio na nekom koncertu u Sinemi, ali sam bio na skoro svakoj svirci u Retru i mogu da posvedočim da su te svike nešto najuzbudljivije i najzabavnije na domaćoj sceni. Ono što je „Čekaonica“ za džez u Beogradu, to je Retro u Milanovcu za alternativnu scenu. Glavna čar svirki u Retru je u toj blizini između izvođača i publike. Ne postoji bina, nema nikakve barijere pred bendom, nema skupog ozvučenja i kula od zvučnika, sve se radi na pojačala i čist udarac bubnja. Zbog toga imate osećaj da ste u studiju na probi sa bendom, jer oni su tu, bukvalno oči u oči sa vama. Sigurno da to nije najkvalitetniji zvuk u tehničkom pogledu, ali je zbog emocije i doživljaja nezamenljiv. Lokal nema velike kapacitete, sto prodatih karata znači da ćete stajati u masi gde god da se pomerite. Tako je bilo u petak desetog marta kada su prodata oba špila karata. Ulaznice su bile rukom ispisane na poleđini pravih karata za igru, što je potpuno u duhu naše prošle priče da se muzička istorija gradi konkretnim materijalom kakav su plakati, originalne ulaznice, fotografije i recenzije. Moja karta je bila pub herc što mi je i simbolično, po tumačenju karata, nagoveštavalo da sam u novoj priči.
 

Stajao sam uz stalak za mikrofon pred gitaristom i pevačem Organizma kada je svirka počela. Beogradski bend Organizam, prvi put u Milanovcu, jedan na jedan sa publikom koja je bila toliko blizu da su oni iz prvih redova mogli da menjaju efekte na pedalama za bas i gitaru. Na platnu iza benda projektovana je njihova animacija iz pesme Šerpas („Sherpas“) koja postoji na Jutjubu. Pre svirke znao sam samo ovu stvar, ali sam od starta bio uvučen u njihov zvuk i pesme su mi ostale toliko živo u sećanju da, i nekoliko dana nakon svirke, mogu da se setim pojedinih rifova i prelaza. Jedan od stihova koji su mi ostali u glavi je „Raste kosmos između nas“. Možda je to lajtmotiv celog benda i njihovog stila, jer je motiv svemira jako prisutan u pesmama, kao i samom identitetu benda. Na njihovoj Fejsbuk strani možete da pročitate da „Organizam levitira iznad nivoa svesnog i kod prosečnog slušaoca izaziva senzaciju multiorgazmičkog ugođaja.” Za mene je u njihovom zvuku kosmičan upravo taj način kako grade pesmu. Nikada ne znate gde će vas put odvesti, čini se da se oko vas neprestano rađaju supernove i crne rupe gutaju i izbacuju nove svemire. Pesme su im nepredvidive, sa brojnim prelazima i promenama dinamike koje u nekim slučajevima nadolaze toliko prirodno da ni ne primetite da ste nastavili da igrate u drugačijem ritmu. Žargonski rečeno, Organizam zvuči haos, i to kao onaj svemirski haos za koji mi verujemo da je neuređen, jer je daleko iznad našeg poimanja, a zapravo je u potpunoj harmoniji. Bogatstvo njihovog zvuka je i u odabiru instrumenata i njihovoj konfiguraciji. Od bubnjara koji je sam za sebe mala galaksija, jer ga okružuju činele različitih oblika i veličina, preko gitare i basa sa efektima i vah pedalom, do klavijaturiste koji koristi neku neobičnu kost-belu flautu i reprodukuje prateće efekte preko računara. Vokal ima upečatljivu boju i sjajno varira melodiju tokom pevanja, a koliko sam mogao da čujem tokom svirke, u tekstovima takođe postoji često korišćenje tih kosmičkih motiva. Zbog toga sam ubeđen da je moj prvi doživljaj Organizma ekvivalentat doživljaju čoveka koji posmatra zvezde kroz skroman teleskop – potpuno sam oduševljen, ali moram da ih čujem opet, i u nekom drugom prostoru i uslovima, to će biti kao pogled kroz teleskop u opservatoriji. Srećom, već dvadesetog aprila nastupaju u Sijuksu u Beogradu, a onda i na „Next festu“ u Užicu.
 

Tvrdnja da je Retro klub koji je podjednako važan kao nekadšnja Sinema niko ne može bolje da potvrdi od benda Strah od Džeki Čena. To je njihov domaći teren. Baš tu, na takvim bliskim svirkama, oni su stvorili energiju kojom obaraju u nastupu. Izgradili su svoju vernu publiku, u koju se ubrajam i sam. I to ne kažem samo kao ustaljenu sintagmu, već imam i argumentovan primer za našu odanost: dok su svirali „Brisel“, pesmu koja je sad postala toliko legendarna da se tokom njenog izvođenja kišobrani neobjašnjivo pojavljuju nad pevačem, isključili su se zvučnici koji su prenosili vokal. Publika je otpevala celu pesmu, kao da je u pitanju karaoke uživo. Ono što posebno volim kod svirki u Retru je mogućnost da uočite živu magiju u bendu, jer se nalazite pred njima toliko blisko da ste i sami deo te priče. Najbolja slika te večeri je bila kada je bubnjar Džeki Čena tokom sviranja slučajno nagazio produžni kabal i izvukao ga iz zida pa su se sva pojačala isključila. Odmah ga je vratio u utičnicu i, kao da je to planiran prelaz u pesmi, odbrojao je takt i vratio ceo bend u gruv. To je magija i mogu da se zakunem da to nikada nećete videti na velikim svirkama gde po deset ljudi garantuje svojim platama da ne sme da dođe ni do kakve tehničke greške tih razmera. Nigde sem u Retru nećete doživeti da muzičari stoje u istoj srči sa vama, da ih, kao basistu Džeki Čena, guraju sa leđa iz šutke, da gledate kako publika diže pevača iznad glave, a on peva i nogom udara disko kuglu na plafonu... Mislio sam da će mi svaki sledeći nastup Straha od Džeki Čena predstavljati izazov za opisivanje, jer sam već toliko puta pisao o njima, ali oni uvek imaju nešto novo i neponovljivo, nešto vredno priče i sećanja. Oni su se toliko odomaćili u Retru i imaju tako snažnu vezu sa publikom da mogu sebi da dozvole džemke kroz svirku, jer svi znaju njihove pesme dovoljno dobro da prepoznaju varijacije i improvizacije na originalni zvuk, a tome su u ovom bendu posebno skloni gitaristi. Pohvalno je i to što jedan bend toliko vuče scenu i dovodi publiku na koncerte novih bendova, i to ne samo u Retro već i druge gradove. Sledeća ekskurzija sa njima je u Lazarevcu kada će nastupiti sa bendom Ućuti pas, koji je takođe briljirao u Retru i osvojio pažnju milanovačke publike.
 

Istorija rokenrola se gradi. Ovo je vreme za nas, ovo je vreme za sve naše ljude.

Andrea Kane

недеља, 12. април 2015.

Proglasenje pobednika foto konkursa



Foto konkurs "Proleće' je završen 12.04.2015.god

Konkursna ideja Dušana Mihajlovića

Takmičenje je trajalo tačno mesec dana i rezultati stoje ovako:

Pobednik konkursa je Marko Milutinović, sve čestitke od urednišstva, kao i svim učesnicima i glasačima.

Pobedniku će biti uručena pristojna nagrada!

Pobednička fotografija
Photo by Marko Milutinović 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 














Savršenstvo je opasna iluzija-Tihomir Skara (esej)


Ovaj tekst je trebao imati dosta duži naslov, koji opisuje o čemu ću pisati. Pisaću o ovom amaterskom vidu novinarstva kojim se bavimo, kako to utiče na bendove i kako bendovi utiču na nas, pisaću o značaju grupnih fotografija pre odlaska u grad, dok se druženje stavlja u drugi plan i o ostalim banalnim a opet bitnim stvarima koje mi usput padnu na pamet.

Amatersko novinarstvo nije težak posao. Svako može njime da se bavi i ne iziskuje skoro nikakve posebne tehničke ili bilo kakve druge prednosti. Potrebno je pratiti oblast o kojoj se piše i prevazići stil pisanja desetogodišnjaka gde „cveće miriše trava je zelena proleće je stiglo“. Što se mene tiče, mahom pišem recenzije muzičkih izdanja. Zadatak mi je da pronađem album, preslušam ga i dam svoje mišljenje u vidu kraćeg teksta. Problem nastaje kada se susretnem sa nedovoljno informacija. Bendovi često nemaju profile na sajtovima namenjenim za takvu vrstu promocije (bandcamp, soundcloud, čak i youtube), dešava se da linkovi na kojima se nalazi album nisu dostupni ili nefunkcionalni, a kada se dođe do materijala, isti je nepotpun i neobazrivo sortiran i imenovan, bez ikakvih dodatnih podataka. Bendovi tako očekuju da ti pošalju link na društvenoj mreži i da dobiju pozitivnu recenziju. Neće moći tako. U ovom vremenu brzih tehnoloških i informatičkih promena, gde se žena razvede jer je preko Google Earth-a videla mužev auto kod švalerke, jedan bend od četvoro, petoro, šestoro ili više ljudi, nije u stanju da sam sebi uradi besplatnu promociju i upotpuni svoj materijal. Onda posle kukaju da se scena loša, da bi oni bolje uradili nego neki koji su stisli zube i potrudili se. Smatram da je vrlo bezobrazno kada tek tako stigne link do muzike koja je osakaćena. Naravno, sve preslušam, istražim o bendu, i napišem osvrt na album, iako bih najradije samo odgovorio automatskim „seen“-om, ali bih tako samo stao na stranu ovoga o čemu pišem. Kada sajt ili platforma ponudi opcije koje treba popuniti, nemojte da vam bude teško, popunite sve, stavite tekstove, potpišite ljude koji rade „iza kulisa“, napišite kad je nastao materijal, itd. Svi želite disk vašeg albuma koji će stajati na policama neke radnje, a i unutar njega je knjižica koju ćete morati da kreirate, ovo je isto, samo digitalno. Bendovi koji ovo čine su svima poznati i njima ovo nije ni najmanje teško. Zaista je bespotrebno i sramotno ovo pominjati u današnjem vremenu, ali očigledno je da ima još onih kojima svakodnevno treba trubiti da ne guraju prste u šteker, to je ta priča. Da zaključim, ne budite lenji, od vašeg zalaganja zavisi i vaš uspeh, a za vaš neuspeh nije niko drugi kriv osim vas, niti će vam kuknjava bilo kako pomoći.
Dolazimo do meni zanimljive teme, a to je fotografisanje. Poslednjih par godina ogromna je ekspanzija mobilnih telefona sa dobrim kamerama. Poznato je da kod nas svako ima takav telefon, neko čak i više komada. Koliko služi da zabeleži uspomene, toliko je uspeo da nas otuđi. Okupimo se tako pred izlazak u grad, sedimo, sprdamo se međusobno, čekamo lepši deo da dođe, a kada konačno stigne, sve se pretvara u fotografski studio. Suština takvog druženja se pretvorila u beskrajno slikanje, svakog sa svakim. Nastane tu bezbroj istih slika, jer „nisam lepo ispala“. Koliko je meni poznato, cilj toga je skupljanje onih plavih palčeva okrenutih ka gore, a time dizanje samopouzdanja, valjda. Nastavak istog rituala sledi kad se ekipa preseli u kafić ili bilo gde. Sutradan ili isto veče slike završavaju na internetu, a za par dana čupamo kosu, jer kako ovaj odvratni sme da mi „lajkuje“ sliku, a ovaj zgodni me ne jebe dva posto?!
U suštini, ne zamara me ovo toliko, zapravo žalim takve osobe, i pozivam se na onu što naši stari kažu – pitaće vas starost gde vam je bila mladost.
Ista je priča sa slikanjem i snimanjem koncerata i svirki. Sve je veći broj onih koji odlaze na muzičke događaje i konstantno snimaju/slikaju. Takvi snimci na kraju bivaju obrisani jer su loši ili jer zauzimaju prostor, a svirka se propušta jer je pažnja na drugoj strani, a takođe nekome smetate. Da li cilj toga da budemo prvi sa nekom informacijom, zaista ne znam. Par dana nakon svirke, net je pun kvalitetnih i profesionalnih snimaka i slika koje prave profesionalni ljudi koji zbog toga i posećuju koncerte, tako da je ovo meni zaista idiotski.
Otprilike to je to, razdužio sam mnogo. Suština ovog teksta je možda ta da su se uspomene preselile na mrežu i u digitalni svet. Sve što uradimo, uspemo i postignemo, odmah završava u binarnom svetu i postaje trajno, a ako se ne objavi, kao da se nije ni desilo. Ako ste raspali šupak, takvog će vas i zemlja prekriti, to što ste život preneli na mrežu i tamo ga šminkate, idealizujete i mislite da će isti izgledati kao sjajne slike sa tumblr-a – zajebali ste se pošteno. A to je i jedino što je kod vas pošteno.

среда, 08. април 2015.

HardCore Solution # 5 (najava) GMHCP


Hardcore Solution # 5 / Subota, 11. april 2015.

Club Modesty Blaise / Sinđelićeva 16, Gornji Milanovac

Ovom prilikom nastupiće bendovi:

Tea Break ★ punk rock (Beograd)

Soulcage ★ hardcore (Gornji Milanovac)

Technicolor lies ★ punk rock / alternative (Beograd)

Few Reasons Why ★ hardcore (Beograd)

ulaz 300 rsd, start 21h


уторак, 07. април 2015.

Radovi na zvuku 1# (izveštaj sa svirke) Gornji Milanovac





Na putu Radova na zvuku 1# 



Rokenrol ima ogromnu moć da u sebe upija sve druge umetnosti i da živo komunicira sa njima. Činilo se da su prošli oni dani u kojima su ljudi skupljali plakate i brižljivo čuvali ulaznice sa koncerata, a onda su „Radovi na zvuku 1#“, održani 28-og marta, ulili novu nadu. Zamislite da umesto isečka iz kasa-bloka ili jednoličnih ulaznica sa imenima bendova, odštampanih istim fontom i veličinom kojom se štampaju i reklame za kuhinjske uređaje, dobijete sličicu iz stripa. A zamislite da je svaka od tih sličica deo jedinstvene priče od 24 slike. I zamislite da je u radnju tog stripa uključena svirka na koju ste došli. 

Mihailo Joksimović
Prvih 120 ulaznica za Radove na zvuku bile su zapravo po jedan kadar iz namenski napravljenog stripa koji se sastojao od 24 slike. Moj prijatelj, vlasnik muzičkog studija Radionica i organizator koncerta, mi je objasnio da je ideja bila da ljudi dobiju mogućnost da međusobno sastave celu priču kombinujući svoje ulaznice. Ideja se i ostvarila, video sam više grupica koje su upoređivale svoje karte u pauzama između nastupa. Mislim da je u tome razlika između organizovanja koncerta i pravljenja muzičke istorije, jer istorija zahteva materijal iz kojeg će priča biti rekonstruisana. U slučaju Radova na zvuku, materijala ima na pretek. 

Učesnici nekog istorijskog događaja obično nisu svesni da prisustvuju nečemu o čemu će se pripovedati uz upaljene cigarete i načeta pića. Ipak svako ko je do deset sati došao na svirku, mogao je, sa jasnom svešću da je pred nečim neponovljivim, da doživi istorijski trenutak – prvi nastup benda „Škank“ u Gornjem Milanovcu. Žalim svakoga ko je došao kasnije i ko je propustio da čuje jedan od najzabavnijih bendova na ovim prostorima. U muzici je vrlo teško biti duhovit i izgraditi odnos sa ljudima kroz takve pesme, jer onda publika očekuje da je zabavljate, a ne da stvarate. Srećom, Škank jasno poručuje da njihova publika nije krdo, jer „Krdo prati jedan glas“, a u njihovom bendu ima (najmanje) tri vokala. Oni ne pokušavaju da se dodvore publici pevajući o opštim mestima koja su predmet ismejavanja, u njihovim tekstovima nema dnevne politike, ali u skoro svakoj pesmi postoji reč „škank“. Ona je ili glavni motiv ili apostrofiranje imena benda, a na trenutke se čini kao parodija reklamnih poruka. I uprkos tome što ne razumem šta je škank i šta oni pod tim podrazumevaju, spreman sam da čujem još hiljadu pesama na tu temu. Škank sve te duhovitosti i besmislice u tekstovima komponuje sa ozbiljnom rokenrol svirkom koja sve vreme tera na igru. Oni su potpuno svesni svih mogućnosti koje muzika daje i slobodno se poigravaju žanrovima. Dokaz za to je pesma koju su svirali i na bis – Goli u sedlu. Ta pesma je pravi vestern film koji vas smešta na leđa galopirajućeg vranca sa dva belega na čelu.
Na „Jutjubu“ postoje njihova tri albuma snimana u kućnoj produkciji. Oni su to pravili u kući, bukvalno, na jednoj gitari. Ali razlika između živog nastupa i bezbudžetnih snimaka je ogromna. Moj prijatelj postmodernista je rekao da su oni „Gargantua i Pantagruel“ rokenrola. U njihovoj svirci je očuvan duh karnevalskog i ono što je nekada bilo nezaobilazno u rokenrolu – dobar nastup. Oni to ne rade nametljivo, nema poziranja, već se daju muzici i dok su na bini funkcionišu kao jedno biće. Energija sa kojom izvode pesme jednostavno vas primorava da posvetite pažnju i osetite to što vam pružaju. Jer Škank nije samo muzika, već i priče između pesama (ako sretnete Lupija, neka vam ispriča kako je nastala ideja za stvar „Sve po pedeset“), pucanje žice posle druge pesme, pevačev silazak u masu, solo gitarista koji se topi sa gitarom, a onda je baca na binu i pusti da je ljudi iz publike udaraju, tri glasa koji pričaju priče, ženski vokal koji se pridružuje u „Čarobni napitak“ i apsolutno dominira jačinom i bojom – sve je to Škank. Zbog toga nije ni čudno što su, finalisti „Belgrade Demo Fest Live“, uprkos Branimiru Loknaru koji ih opominje kako nisu bili dobri i fini rokeri, nego su prekoračili vreme svirke. 

„Dingospo Dali“ je bio drugi bend koji je nastupio te večeri. Pratim njihov rad još od kako im je Bluzdog snimio dva spota (za pesme Ona i Ne pitaj se). Ovo mi je bila treća svirka na kojoj ih slušam uživo i svaki put su sve bolji. Iako različiti od Škanka po senzibilitetu i zvuku, nadovezali su se na tu energiju i otpočeli su svoju vožnju. I njima je ovo bio prvi nastup u Milanovcu, ali ih je publika prihvatila u potpunosti, što se moglo videti već u drugoj pesmi kada su se dva čoveka iz publike popela na binu i, zajedno sa pevačicom, otpevali refren pesme „Ne pitaj se“. Mislim da se autentičnost ovog benda nalazi u savršenom spoju između tvrdog zvuka instrumenata i melodičnosti i nežnosti u glasu ženskog vokala. U njihovim tekstovima postoji snažna crta začudnosti, osećaja nelagode pred nadrealnim slikama koje se dodatno pojačavaju melodijom pevanja. Posebno mi se sviđa što imaju dobar gruv, ritam sekcija neprestano vuče celu priču i zanosi publiku, a gitare boje atmosferu. Slušalac ima potrebu da se pokreće uz taj zvuk, ali čini se da su ti pokreti usporeni, kao da se odigravaju pod vodom, jer to nije laka muzika. Možda je pesma „Pelin“ najbolji primer kako ponavljanjem iste muzičke deonice stvaraju vrtlog koji usisa slušaoca i on je potpuno hipnotisan, a onda u prelazu, tema se naglo prelama i sve pršti od snage, a u toj eksploziji zvukova čovek se oseća kao da je naglo izronio i može da udahne.
Mnogi su u Gornjem Milanovcu po prvi put čuli ovaj bend, ali su se u potpunosti predali njihovoj muzici. Sandrin glas je još bolji uživo nego na snimcima, jer se ta nežnost u vokalu sučeljava sa tvrdim zvukom benda iza nje. Zapanjujuće je sa koliko snage iznosi pesme i kako vešto koristi svoje vokalne sposobnosti. Nikada se ne nameće i ne preteruje, sve što otpeva prati ideju cele pesme. U pesmi „Sa krova“ njen glas je preplavio ceo lokal, osetila se krhkost bića, iskrenost emocije u pevanju. Pošto sam stajao pred binom i na trenutke ih slušao zatvorenih očiju, najbolji kadar te večeri je bio kada sam otvorio oči i video da su se svi članovi benda, sem bubnjara, nalazili u istoj liniji, na ivici bine, okrenuti ka publici, potpuno se predajući uzajamnom prožimanju kroz muziku. 
Dingospo Dali je trenutno u polufinalnom takmičenju na „Bunt rok masters“ festivalu. Iskreno se nadam da će posle toga uslediti snimanje albuma, jer su izgradili svoj zvuk i neophodno je da ga za večnost sačuvaju u ovom obliku. 

O nastupu benda „Strah od Džeki Čena“ već sam opširno pisao povodom svirke u Retru i nakon svirke u Valjevu. Ali i uprkos tome, svaki njihov nastup donese toliko novih osećanja i iskustava da bih mogao beskonačno dugo da prepričavam sve scene sa njhiove svirke na Radovima na zvuku 1#. Džekijevci su savršeno zatvorili koncert jer u svojoj muzici na osoben način sadrže karakteristike dva benda koja su im prethodila: rokenrol energiju svojstvenu Škanku, kao u pesmama „Bluz 51“, „Elektroencefalografija“ i „Lampe“, kao i sličnosti sa Dingospo Dalijem u dubini tekstova i slojevitoj melanholičnosti kakvu imaju „Amsterdam“ i „Brisel“. Ono što je zajedničko za sva tri benda je što uživo zvuče neverovatno, bolje od svakog snimka koji postoji na internetu. Za Strah od Džeki Čena je to posebno važno jer je njhova pesma „Brisel“ u fazi postprodukcije i uskoro će se pojaviti na svetskoj mreži kao prvi singl. Za nas koji smo imali sreću da već čujemo audio zapis ove pesme, nema dileme da je ovaj bend nešto novo i neponovljivo. Međutim, ako znate ovu pesmu sa svirki, ne možete da ne primetite različitost u osećaju. Zamislite da se vozite kroz noć po putu mokrom od kiše na kojem se presijava žuta ulična rasveta. Ako slušate ovu pesmu na audio snimku – vozite jugo. Ako je slušate uživo, vozite metalik crni ševrolet kamaro iz '68. a u kaseti vam je načeta flaša žestine i nekoliko dobrih cigareta leži na sedištu pored. I ne govorim o kvalitetu zvuka, nije loše voziti se u jugu, ali je osećanje drugačije. U oba slučaja je jasno da se radi o fantastičnoj pesmi, ali ništa ne može da zameni živu svirku, trenutak kada publika horski peva refren, jačinu sa kojom ta pesma obara ljude, pištanje gitara, detonacije od udaraca po bubnju... 
Neponovljva je i scena kada je neko iz publike otvorio kišobran i podigao ga iznad pevača. Mnoge ruke su se spojile oko drške i bilo je jasno koliko Strah od Džeki Čena znači ljudima u Gornjem Milanovcu. Kišobran ih je natkrio kao krov porodične kuće. Veče nije moglo da se završi uz bolje stihove od „Osvojio sam dan pa sam slobodan“. Svetla u lokalu su se uključila, vratili smo se u onaj običan svet iz kojeg smo došli nakon sveprožimajućeg putovanja kroz Radove na zuvku. 

Sad nam samo preostaje da sačekamo Radove na zvuku 2#.


ANDREA KANE

понедељак, 06. април 2015.

DA FEST (najava festivala) Valjevo





’’DA Produkcija’’u saradnji sa Centrom za kulturu Valjevo sa ponosom predstavlja dvodnevni festival pod nazivom ’’DA Fest’’ koji će se održati 17. i 18. aprila u Valjevu.



’’DA fest’’ je namenjen svim ljubiteljima kvalitetne muzike koja nema svoj adekvatan medijski prostor. Predviđeno je da prvi dan bude u znaku hip-hop/crossover/fusion bendova , dok će drugi dan biti posvećen metal/hard-core muzici. Takođe je predviđeno da svako veče bude po 4 izvođača, tako da će u petak, 17.aprila nastupati Škabo (Beogradski Sindikat), Ućuti Pas, sickSoul i Mr.Rabbit, a u subotu 18.aprila nastupaće Deca Apokalipse, Cut Off, Putrid Blood i Soulcage.



Boško Ćirković Škabo je već dugi niz godina dobro poznat i van
hip-hop krugova po svom radu u grupi Beogradski Sindikat
, kao i svom solo radu koji karakteriše neumorno stvaralaštvo.
Na ’’Da Festu’’ će pored standardne liste pesama promovisati i svoj
aktuelni album ’’Priča dva vuka’’ koji se pojavio uz istoimenu knjigu
poezije objavljenu za ’’Vulkan izdavaštvo’’.






Ućuti Pas je grupa iz Lazarevca koja će svoju popularnost potvrditi u 
okviru ovog festa na kojem će i promovisati svoj dugo iščekivani album prvenac ’’Kako da ne, kako da ne, mogu ti reći da da’’. Njihova je koncertna aktivnost prevazišla granice naše zemlje i sada se vraćaju u Valjevo.




sickSoul je šabački bend koji postoji od 2010.godine
i koji u svojoj muzici kombinuje hip-hop, rock, hc i metal. 
Pored albuma ’’Bez kompromisa’’ band ima i pozamašan koncertni
angažmankoji uključuje i nastupe na mnogim festivalima širom Srbije.







Talentovani Mr.Rabbit koji je pažnju na sebe privukao odličnim
albumom pod nazivom ’’Noćna luka brodova’’ kao i spotovima
koji su na zavidnom produkcijskom nivou, prvi put će se koncertno
predstaviti svojim Valjevcima.






Cutt Off je odličan hard-core bend iz bugarskog grada Blageovgrada 
koji uz sebe ima album ’’Fight or Suffer’’, a sa kojim je srpska publika
najpre upoznata preko umetničkih i dizajnerskih radova njihovog basiste
Vasila Vaseva poznatijeg kao Vasse, nastanjenog u Beogradu. 
Nedavno su održali i mini-turneju po Srbiji, a u Valjevo dolaze prvi put.





Putrid Blood je metal bend iz Šida koji ne treba posebno predstavljati
jer su više nego uspešnim radom zadnjih godina uzdigli svoje ime
na zavidan nivo, što potvrđuju poslednjim singlovima
’’Mašinerija’’ i ’’Vođa’’, kao i trećim koji je u najavi. Uživo su veoma
dobri i aktivni, te se s’toga izvanredno uklapaju u ’’DA Fest’’.






Soulcage je hard-core grupa iz Gornjeg Milanovca koja je sjajnim
albumom ’’Done With Hiding’’i veoma dobrim i čestim koncertima
stekao reputaciju i veliko poštovanje ne samo u HC vodama.
Svojom energijom će dodatno doprineti sveukupnom kvalitetu festivala.







Deca Apokalipse, bend koji mahom dolazi iz Valjeva,
uz Mr.Rabbita će predstavljati domaću podršku festivalu
tokom kojeg će, pored pesama sa prvog albuma
’’Era papirnih grobova’’, izvesti i nove pesme sa drugog albuma
koji se trenutno snima u studiu ’’Blaze’’, 
kao što je nedavno objavljen singl ’’Blok 12, zgrada 44’’.




’’DA Produkcija’’ je ekipa ljudi iz i oko benda Deca Apokalipse koji žele da se bave organizacijom koncerata ne samo sopstvenog, već i drugih bendova, a sve u cilju međusobne podrške i saradnje. Ideja o ovako nečem je postojala i ranije, ali nakon veoma uspešno organizovanog koncerta u januaru na kojem su pored Dece nastupali Iskaz i D Zoo i veoma dobrog odziva valjevske publike ali i mnogih iz drugih gradova Srbije, rešeno je da se krene sa ostvarenjem te ideje, tako da je organizovan i koncert koji se održao 21.marta u Valjevu, u Holu Centra za kulturu Valjevo, na kojem su nastupali Township Rebellion, Siempre Peligroso i Strah od Džeki Čena.

Stoga, ’’DA Produkcija’’ nastavlja dalje i ’’DA Fest’’ će predstavljati sve ono čemu ova ekipa ljudi teži.

Pored nastupa bendova je planiran i propratni program o kojem će uskoro biti reči.

Karte u pretprodaji će moći da se nabave u valjevskim lokalima Gradski Bistro, Jazzin i Lady Marian od 1.aprila do 10.aprila po promotivnim cenama od 300 dinara za dan pojedinačno, a za oba dana 500 dinara. Od 10.aprila će karte u pretprodaji biti 350 dinara za jedan dan, a 600 dinara za oba dana, a na dan koncerta cena karte će iznositi 400 dinara.


Provincija napada no.3 (izveštaj) Beograd


Pančevački panker Živan Pujić (Jimmy) po treći put je organizovao festival punk, ska i hardcore bendova iz unutrašnjosti Srbije pod nazivom Provincija napada. Tokom 3. i 4. aprila u maloj Sali beogradskog Doma Omladine nastupilo je devet bendova. 

Prvo veče 

Uživateljku ove muzičke večeri iznenadilo je odsustvo publike na ovom zanimljivom događaju, ali uz nadu da je rano, te da prvi učesnici nažalost uvek ostanu neispraćeni, odlučila je da okrene leđa nepostojećoj beogradskoj publici, i prepusti se čarima provincije.
Veče je otvorio post-punk bend "Više od Milimetra" iz Temerina. Energičan bend, sa iskusnim muzičarima, i vizualno dopadljivom, a ne manje i auditivno zanimljivom vokalistkinjom, svojim tekstovima o slobodi, pendrecima i otporu u marionetskom ponašanju većine odmah je popunio i zagrejao hladnu beogradsku prazninu.
Drugi je nastupao "Progres", ska-pank bend iz Kraljeva, koji se okupio posle višegodišnje pauze. Mestimično afirmativni tekstovi i veseli ska ritam smenjivali su se sa umorom i melanholijom, prekinuti porukama direktoru u kojima bi se mnogi današnji radnici našli, a koje ćemo slušati na sledećem njihovom albumu, nadamo se uskoro
Za njima je naletela žestoka mladalačka energija pank-rok benda "Madresi" iz Zrenjanina koji su nas zabavili dragim reminiscencijama na Ramonse i KUD Idijote, neskrivene uzore ovog veselog benda kom treba "psihoterapija, pivo i rakija" zato što "lepka nema u trafici, sve pankeri pomirisali" i uopšte nisu tužni što "ona ne voli KUD Idijote" jer ih vole oni. A i mi.
Bend "Po kratkom postupku" iz Beške iskusno je poveo i svoje poštovaoce, tako da je do kraja mogao da se opusti u još uvek praznom klubu Doma omladine. Garažni zvuk potpuno u skladu sa svojom pank ideološkom i muzičkom potporom pržio je i sasvim dobro preneo poruku da treba biti poseban, "pronaći nešto za šta vredi živeti i prestati se samosažaljevati".
Strepnju da poslednji bend, subotički "Nebo je crveno", neće nastupiti u kasnom terminu za ovu ustanovu pred praznim klubom, razvejao je pevač "Neba", simpatični Tahiri, tako da se vaš amater u odelu muzičkog kritičara opustio i predao eksploziji emocija koju ovaj bend tako dobro prenosi na publiku. Trenutak u večnosti kada i Nebo postane crveno od Vatre što gori, a ti se nadaš da će Proći, a možda potajno čezneš da ne prođe i da u njoj sagoriš... 
Sveukupni utisak je da je ovo jedan od veoma važnih festivala od kojih zavisi budućnost naše muzičke scene o kojoj se često čuje kako je zamrla sa nekadašnjim dečacima koji obećavaju, danas već starim i uvelim, koji žive od nekadašnje slave. Naprotiv, scena je življa nego ikada, ali da li smo mi živi?

.

Jasna Kinđić

Drugo veče

S obzirom da je grupa Middle Finger otkazala svoje učešće u subotu uveče prvi je nastupio subotički sastav Proces. Reč je o sastavu koji sa izvesnim pauzama postoji preko 30 godina. Njihove kratke pesme nabijene žestokim zvukom podsetile su na neka ranija vremena. Naime, kako reče jedna moja prijateljica takvih bendova je sve manje. Subotička trojka je za oko 50 minuta koliko je provela na bini pokazala da dugogodišnje iskustvo sa sobom gotovo neosporno nosi kvalitet. Iskreno pre ovog koncerta ih nisam slušao, ali sam zato sutradan na internetu potržaio njihove hitove Nemojte milsiti da se slažem, Iluzije krvare, Izdaja ljudskih prava itd.
Nakon procesa na sceni se pojavio sastav HUND iz Aranđelovca, čiji sam svirku čitav dan sa nestrpljenjem očekivao. Moja nadanja nisu izneverili. U sasvim opuštenom stilu nizali su svoje dobro poznate pesme, koje su sa uspehom pokrenule malobrojnu publiku i zagrejale atmosferu. Kako se moglo i pretpostaviti završnicu su obeležile pesme Aranđelovac i Provincija čije tekstove je znala većina prisutnih. Ujedno stihovih ovih numera sjajno odslikavaju nekadašnje, a vrlo verovatno i današnje stanje u srpskim provincijskim gradovima. Za kraj nastupa HUND nas je odsvirao i stvar Komotna kita.
Za ska štimnug pobrinula se grupa SKAgetHer iz Stare Moravice. Njihova svirka uverila me je da od rock pravaca u Srbiji možda najveću prespektivu ima ska. Šestočlana ekipa dobro je zabavila publiku i pokzala nam kako ska zvuči i na mađarskom. Bilo je veliko zadovoljstvo gledati sa kolikom energijom i radošću nastupa ovaj mladi sastav. Nadam se da ćemo ih skoro ponovo videti u Beogradu.
Druge festifalske večeri nastupio je još čačanski bend Hit By Pain, čiji nastup nažalost nisam stigao da ispratim. Sumirajući utiske moram naglasiti da ono što sam imao prilike da vidim i čujem svedoči da je Živan sjajno odabrao bendove, na čemu pored same organizacije festivala treba iskreno čestitate. Utisak o svemu je pokvarila jedino slaba poseta. Možda to za neke i nije preveliko iznenađenje, ali to ne znači da se na taj aspekt ne treba osvrnuti. Upravo nedostatak podrške može da sputa pre svega mlade bendove. Stoga svima nama kojima je drag ne samo punk, već uopšte rock zvuk ostaje da osmislimo neku strategiju koja bi omogućila veću posećenost svirki.



Miloš Ivanović






петак, 03. април 2015.

Provincija napada no.3 (najava festivala)





Festival PROVINCIJA NAPADA kao svoj prevashodni cilj ima promociju punk, hard core i ska bendova na teritoriji 50 km u prečniku izvan Beograda kao i izvan Novog Sada, Niša i Kragujevca kao najvećih centara ovih
muzičkih pravaca. Ovo je jedinstvena prilika za smotru
stvaralaštva bendova koji širom Republike Srbije marljivo rade i stvaraju punk, hard core i ska muzike u različitim etničkim i socijalnim okvirima sredina u kojima žive. Beograde, prestoni grade i svi ostali zainteresovani, dođite da podržite sve te jako kvaltetne bendove koji gotovo nikad nemaju šanse da vam se predstave osim na PROVINCIJA NAPADA FESTIVALU.
03. - 04. 2015 god
Dom Omladine, Makedonska 22/4, 11000 Beograd


Petak 3. lV 2015.:

Nastupaju:

Više Od Milimetra (Temerin)

Progres (Kraljevo),

Madresi (Zrenjanin),

Nebo Je Crveno (Subotica)






Subota 4. IV 2015.:

Middle Finger (Ladovica/Leskovac)

"SKAgetHER" (Stara Moravica)

"Hit By Pain" (Čačak)

Proces (Subotica)

HUND (Aranđelovac)

.



Ulaz će se naplaćivati 400 dinara po danu festivala na samom ulazu u mali klub Doma omladine Beograda gde će biti održan

четвртак, 02. април 2015.

Raskid 13-Mi imamo bend (recenzija)


Raskid 13–Mi imamo bend




Novoformirani pan(k)čevački bend Raskid 13 objavio je početkom 2015 mini album Mi imamo bend u izdanju Punkthrone Mafia Records koje se može besplatno preslušati i na Youtube-u.
Na ovom izdanju nalazi se ukupno sedam pesama od kojih dve posvećene Skočku, maskoti kviza Slagalice su praktično kratke poruke. Sama grupa svoj muzički pravac definisala je kao ozbiljni emo punk.
Kada se album presluša lako je shvatiti da je glavna namera Raskida da dobro zabavi publiku. Zato njihov melodičan zvuk prate satirično/šaljivi tekstovi. Zahvaljujući tome može se reći da u izvesnom predstavljaju novost na domaćoj sceni
Vokal Slavka Kozomore doprinosi da steknete utisak kao da je reč o nekom američkom tinejdžerskom bendu, što je u ovom slučaju pohvala i još jedna specifičnost benda.
Ovakav spoj mogao bi im upravo mogao uspešno privući mlađi deo populacije.
Kao ilustraciju onoga što možete čuti na ovom albumu vredi citirati neke od karaktersitčnih stihova: „ Znam da smo raskinuli ali daj mi priliku/ Obećavam da više neću piti da ću kurve ostaviti“ (Pesma: Rehabilitacija); „ Blejimo ispered dragstora gde najbolja je zabava/Tu radi neka matora, debela je i dlakava/Pivo nam daje svaki dan, zato sam uvek nasmejan/To poenta je raspada“ (Pesma: Raspad). Preslušavajući ovaj album setih se odmah klinaca koji voze skejtove, te kako bi ovo moglo biti nešto za njih, a ne smeta ni nama nešto starijima da se na 15 minuta opustimo uz Raskid 13 !






Ocena: 9/10



Recenzija: Miloš Ivanović

Bjesovi (intervju)

Bjesovi / SVETLA, SVETLOSTI



Gornjomilanovački bend Bjesovi postoji već preko dve decenije, što je već samo po sebi veliki uspeh u našem rokenrolu. Ono što je svakako još važnije je činjenica da je bend kako koncertno, tako i u pogledu stvaranja muzike veoma aktivan. Stoga o aktuelnostima vezanim za Bjesove razgovaramo sa njihovim predvodnikom Zoranom Marinkovićem.

Miloš Ivanović: Tokom prethodne i ove godine, što samostalno, što sa svojim bendom obradio se veći broj pesama, rok bendova od Slovenije do Makedonije. Planiraš li da sve to objaviš na jednom ili dva albuma ili će sve ostati u formi singlova?

Zoran Marinković: 28. februara 2015. na Nocturne sajtu postavili smo, za besplatni download, naš novi album. Album se zove “Svetla, Svetlosti”.
Sadrži 13 pesama u audio formatu i još dve su tu kao video spotovi.

Bjesovi / SVETLA, SVETLOSTI
http://nocturnemagazine.net/download/86/bjesovi-svetla-svetlosti

1) SJAJ / By-Pass / BJESOVI
2) ZEMLJA i CRV/ EKV+Angel's Breath / BJESOVI
3) NEMO / Idoli / BJESOVI
4) SVETLA, SVETLOSTI / Asim Sarvan / BJESOVI
5) NEBO / Električni orgazam / BJESOVI
6) USTAJ, MAJKO ZEMLJO / The Stone / BJESOVI
7) GRADOT E NEM / Mizar / BJESOVI
8) TAKO MLADI (DIVNA JE NOĆ) / Bjesovi+Borghesia / BJESOVI
6) PROBUDI SE / Tako / BJESOVI
10) ISTINA / Machina / BJESOVI
11) RASKOMADANA STRV / Grč / BJESOVI
12) ODVEDI ME DO REKE / Imperium of Jazz / BJESOVI
13) ROUGH CUT / Drugi dan na zemlji / BJESOVI

video bonus:
14) AIKIDO / Braća Left / BJESOVI
15) LUTAK ISKRIVLJENOG LICA / Majke / BJESOVI

Povezan sa Nocturne download stranom je i intervju sa mnom koji je uradio Marko Ristić, urednik sajta, sada i naš izdavač. U tom Nocturne intervjuu može se naći pregršt bitnih i manje bitnih informacija oko ovog izdanja. http://nocturnemagazine.net/intervjui/363/zoran-marinkovic-bjesovi-meu-nama-treba-jos-svetlosti

Ono što tamo nisam rekao je da sam dugo, skoro dve godine, tražio izdavača za nove Bjesove, ali je to jako, jako teško išlo. Činjenica je da se danas u svetu, pa i kod nas muzika slabo prodaje, izdavači ne mogu naći ekonomsko opravdanje za objavljivanje čak i onih, najkomercijalnijih autora. Skoro smo videli da se novi Zdravko Čolić prodavao po megamarketima u “paketu” sa tamo nekim deterdžentom.
http://www.svet.rs/nas-svet/estrada/zdravko-colic-resio-da-rasproda-kompletan-tiraz-novog-albuma

Što se tiče Bjesova na disku ili gramofonskoj ploči nemam ništa protiv nekakvog limitiranog, ekskluzivnog i skupog izdanja gde bi svaki primerak imao svoj serijski broj. Naravno, album ne bi išao uz prašak za veš, tako da mi izgleda da ćemo najverovatnije to uraditi lično mi, Bjesovi, kao autorsko izdanje…
A, ovo sa besplatnim downloadom mi se takođe dopada jer je u duhu antiglobalističke priče koju smo već dotakli sa samizdatom iz 2004. godine, kad smo u hiljadu primeraka, kao samostalno izdanje, odštampali video CD sa koncerta Bjesova u KST-u, u Beogradu, od 31. maja 2003. godine.
Ceo tiraž tog izdanja se nije prodavao, nego smo ga poklonili prijateljima grupe i novinarima...

Miloš Ivanović: Lako se da primetiti da si svojim izborom pesama za obrade, prošarao veliki broj žanrova, od 70-ih do danas. Da li je to rezultat svesnog izbora ili samo logična posledica širine tvog muzičkog interesovanja?

Zoran Marinković: Istina je da je moj muzički ukus prilično širok, ali i to da svoje bavljenje rokenrolom konstantno proveravam i iz vizure likovnog umetnika, pedagoga, supruga, roditelja... U zadnjih 15 godina bavim se i filmom, usput verujem u Boga, tako da su i ovaj aktuelni album, ali i prethodni albumi Bjesova, puni često fundamentalno oprečnih stavova i u svojoj suštini, i u formi...
Pošto sam, kao i svi što smo, u permanentnoj potrazi za harmonijom i skladom, onda ta širina, taj “sukob”, uspešnim “rešenjima”, potom uspešnom estetizacijom može dobiti jedan “nadkvalitet”...
To se trudim... i na tom putu često pitam za savet, jer teško je tek tako izmestiti se van sebe, a to je jedini način da se sagledaš, da stvari vidiš onakvima kakve one zaista jesu...
Pola pesama sa ovog albuma su moj lični izbor. Od toga samo par njih su pesme koje sam odranije voleo, jer suština koncepta sa obradama nije eskapistička. Na stvar nisam ni smeo ni hteo gledati iz privlačne vizure nekog “ko zna”, nego sam napravio novi album Bjesova, ali sa “tuđim” pesmama...
Do ovakvog stava sam došao pitajući neke svoje prijatelje, koje pesme da uzmemo za obrade. Od Dragana Milosavljevića, Nebojše Pudara, Srđana Mirovića, Nebojše Markovića dobio sam dosta predloga, koji su mi često na prvi pogled izgledali čudno, ali sam prolazeći kroz proces preispitivanja tih predloga došao do saznanja šta Bjesovi ustvari treba da rade sa obradama – Treba da naprave NOVU “validnu” vest, onu koja po “sili zakona” treba da dođe posle “Bolje Ti”...
Nova vest... prizemljenje, s pogledom uvis... Nova svest o tome kako smo svi mi, ustvari, gradivne čestice šire Suštine...
Ovako postavljeno umetničko delo ne deluje linijom “samospoznaja - prepoznavanje drugog u meni”, nego “prepoznavanje sebe u drugome – samospoznaja”, pa onda ide onaj prvi način, i... to je to!

Miloš Ivanović: Uz svaku pesmu realizovao si i adekvatan spot za nju. Može li se reći da tvoje nove pesme postaju kompletne tek kada osmisliš i vizuelnu podlogu za njih?

Zoran Marinković: Sa prethodnim albumom Bjesova “Bolje Ti” započeo sam “projekat” vizuelizacije pesama. Isto radim i na “Svetla, Svetlosti”. Ja ne želim s tim videima da dajem “finalna rešenja” muzici. Mislim da to ne bi bilo pristojno, ali ni pametno. Iste pesme su u sebi potpuno zaokružene i deluju zvukom. Muzika kod slušaoca tvori slike i emocije, svakome samo njegove, ali i tu “konstantu” vreme i mesto mogu, i treba da menjaju... Video radovima koji idu uz Bjesove, preispitujem dokle, koliko daleko – gore i dole, levo i desno, napred i nazad, te pesme, te poruke mogu otići. Stoga i više verzija “spotova”, a s druge strane, što se tiče “Svetla, Svetlosti”, i video koncept sam zasnovao na obradama... Premontiravao sam neke filmove koje volim, pričao o ljudima koje volim...

BJESOVI / Sjaj / BY-PASS (“Slobodan Ilić vs. Saša Nikolić” verzija)
http://youtu.be/fZuoUeT0V-E
BJESOVI / Zemlja i Crv / EKV + ANGEL'S BREATH (“Buried" version)
http://youtu.be/pfDk9wC2xkQ
BJESOVI / Nemo / IDOLI (“Zoran Marinković” verzija)
http://youtu.be/DqOHLG1yZyQ
BJESOVI / Svetla, Svetlosti / ASIM SARVAN (“Irréversible” version)
http://youtu.be/yYDi_xohApk
BJESOVI / Nebo / ELEKTRIČNI ORGAZAM (“Goran Đukanović” verzija)
http://youtu.be/yk3qbLStkaQ
BJESOVI / Gradot e nem / MIZAR (“Vanja Wijnberg” verzija)
http://youtu.be/mketsQBPtr8
BJESOVI / Gradot e nem / MIZAR (“Slobodan Ilić” verzija)
http://youtu.be/jdUEvVQnvRk
BJESOVI / Tako mladi (Divna je noć) BORGHESIA + BJESOVI ("Na groblju" verzija) http://youtu.be/QkVkg7JI8es
BJESOVI / Probudi se / TAKO (“Sátántangó” verzió)
http://youtu.be/Mj6SqAS-pJI
BJESOVI / Probudi se / TAKO (“Pinocchio“ version)
http://youtu.be/cRV6XMC_AS8
BJESOVI / Istina / MACHINA (“Begotten” version)
http://youtu.be/v7CIU_Mwvqw
BJESOVI / Raskomadana strv / GRČ ("Zločin i kazna" verzija)
http://youtu.be/guM7H8cDbvA
BJESOVI / Raskomadana strv / GRČ (“Starship Troopers” version)
http://youtu.be/CYjI3zy8fWY
BJESOVI / Raskomadana strv / GRČ (“Soldier Blue” version)
http://youtu.be/MgOmls261vM
BJESOVI / Odvedi me do reke / IMPERIUM OF JAZZ & TALKING HEADS (Trier's Europa version)
http://youtu.be/i0dmq9yBFPQ
BJESOVI / Odvedi me do reke / IMPERIUM OF JAZZ & TALKING HEADS („Man Vs Wild“ version)
http://youtu.be/oaO0RXaswns
BJESOVI / Rough Cut / DRUGI DAN NA ZEMLJI (“Piranha 3D” Version)
http://youtu.be/iI4pk_1jy-0
BJESOVI / Rough Cut / DRUGI DAN NA ZEMLJI (Hun Jang's Rough Cut version)
http://youtu.be/0v0M-25bClw

video bonus:

AIKIDO
http://youtu.be/Co53C7YrpQc
LUTAK ISKRIVLJENOG LICA
http://www.youtube.com/watch?v=gt8FbVHylik

Miloš Ivanović: Šta publika nadalje može očekivati od tebe i Bjesova kada je u pitanju davanje novog ruha starim pesmama? Koliko je još pesama u planu?

Zoran Marinković: Ovo sa obradama je zaokružena priča. Zaokružio sam je i sa dodatnim obradama, kao Bjesomar. Bjesomar je moj alternativni umetnički ego, i dosta je vezan za Bjesove. U Bjesovima, bez obzira na to što se trudim da uvek budemo sveži i originalni, ipak pričam na način na koji Bjesovi moraju da pričaju...
Kao Bjesomar mogu da se igram... Snimio sam mnogo muzike mimo grupe, sarađivao sa mnogim ljudima... Naučio sam da koristim neke grafičke, muzičke i video softvere...
Što se tiče obrada, kao Bjesomar u svom kućnom studiju snimio sam: Nadu Knežević (Hej, šta je s vama ljudi), Smak (Zašto ne volim sneg), E-Play (Ljubica)...
Videom sam ilustrovao, i postavio na moj YouTube nalog:
Dušana Prelevića Preleta http://youtu.be/_5xvB959VaQ (Lift i ja stižemo do kraja),
Buldožer http://youtu.be/3pnmZhZF1X0 (Svaki čovjek ima svoj Blues),
Darkwood Dub http://youtu.be/vcJESq5XcAQ (Nešto sasvim izvesno),
By-Pass http://youtu.be/MEGTmAXHILU (Sjaj),
Bajagu i Riblju čorbu http://youtu.be/hNr_ZOql8-U (Godine prolaze - Užasno mi nedostaje),
Borghesia-u i Bjesove http://youtu.be/gaTYDY0B0P4 (Tako mladi / Divna je noć) itd...

Možda album sa Bjesomar obradama objavim uskoro, videćemo...

Miloš Ivanović: Hvala ti na ovom kratkom razgovoru
Zoran Marinković: Hvala vama.

Photo by Boriša Pavlović


Miloš Ivanović