четвртак, 26. фебруар 2015.

Poslednji zimski mali festival – Kruševac (izveštaj)


I kako se bliži kraj zime, organizatori su rešili da Kruševljane pokrenu i muzički osveže sa festom u Zamajcu, klubu koji je do sada ugostio mnoga poznata imena, te se u podrumu kluba u ponedeljak 23. 02. 2015. Okupismo, između ostalog, i iz humanitarnih pobuda.

PONEDELJAK JE, HUMANOST GOVORI SVIM JEZICIMA!

 
Nidžos i ja overismo pivo i siđosmo u podrum, gde je kao prvi nastupio Progres iz Kraljeva. Stari dobri lisci su rešili posle duge pauze da se opet aktiviraju. Progres je žestoko otvorio veče sa svojim hitovima (pored postojećeg demo albuna snimljenog 2002. godine) poput Ti, Stvarnost, Direktore itd.
Bend svira punk rock, inače, sam doživljaj njihovog nastupa je bilo fino zagrevanje pred naredni bend.

Posle njih, binu zauzima Lunch iz Francuske. Sviraju melodični punk-hardcore na francuskom. Odmah su krenuli u napad i žestoko razgalili publiku. Iako ih ništa tekstualno nisam razumela, bili su baš zanimljivi. Za sada imaju 5 objavljenih albuma i bend su koji itekako treba propratiti. Sve je lepo kad se dobro završi, a kao šlag na tortu je izjava nakon 45 minuta svirke da je vinjak najbolje kruševačko piće.
Ono što je meni bio podstrek da dodjem na cert je, itekako, bend koji sledeći zauzima binu, Replicunts iz Beograda. Sačinjavaju ih tri cure, i za sad nemaju objavljen album, ali se najiskrenije nadam da će uskoro nešto objaviti. Sviraju punk-rock, a cure su iskreno - pokidale. Ovaj bend obećava, i zaslužuju maksimalnu podršku.

Ovo veče je bilo i humanitarnog karaktera, jer su se prikupljale pare za jednu majku i ćerku iz Kruševca, koje su u teškoj materijalnoj situaciji.

Nakon svega, fest se održava i drugog dana 27. 02. 2015, gde će nastupiti bendovi Terminal 13 iz Kraljeva, Vodka Juniors iz Atine, a pregovara se sa još jednom bendom. Organizatori će na vreme objaviti i koji ce to treći bend nastupiti. Upad je 200 dinara, i od ovog festivala će zavisiti da li će organizatori i dalje nastaviti da dovode bendove, jer odziv publike nije bio na zavidnom nivou, tako da, ovom prilikom pozivamo sve ljude koji budu bili u mogućnosti da navrate. I druge večeri će se prikupljati dobrovoljni prilozi za porodicu iz Kruševca koja je u teškoj materijalnoj situaciji.
Marija Krsmanović


*** Inače, drugo veče festa će biti posvećeno našem drugaru Dušanu Vidiću Hakiju, koji je juče iznenada preminuo.


уторак, 24. фебруар 2015.

Nadrkani štreberi (predstavljanje)



        Pre toga samo sam čuo za bend D Štrebers (The Schtrebers) ali nikada ih nisam slušao uživo, niti sam preslušavao njihove pesme. U petak sam video na plakatu da je svirka zakazana za subotu 21. februar. Imao sam jedan dan da preslušam nekoliko njihovih pesama koje sam mogao da pronađem na internetu.

          Pa ovo su sve instrumentali (?!), zapanjio sam se nakon što sam odslušao listu na njihovoj stranici (link). Već sam bio uveren da je to još jedan od onih bendova koji polažu sve na tehniku sviranja i računaju na apsolutni sluh svakog od slušalaca. Ime benda mi je poslužilo samo da potvrdim sebi tu teoriju, tako da sam na svirku otišao očekujući da će mi brzo dosaditi i da ću likovati što sam još jednom nesumnjivo prepoznao (ne)kvalitet jednog benda.


          Svakako, u sebi sam znao da su moje predrasude prema ovakvim bendovima odraz moje nelagode kada se nađem pred instrumentalnom muzikom, odnosno pred muzikom koja nema reči za koje bih se vezao i tako tumačio smisao muzike. Sumnjam u svoje sposobnosti da shvatim samu muziku kao način ostvarivanja ideje i komunikacije i uvek sebe tešim time da takvi bendovi prave takve pesme jer ne znaju da napišu dobar tekst. Instrumentalna muzika je za mene uvek bila kutija, različitog oblika i lepote, ali mi je njena sadržina uvek ostajala skrivena, zatvorena. 

          A onda sam čuo prvu stvar Štrebersa... Bez reči, bez ikakvog obraćanja publici, (nije ni bilo mikrofona za te svrhe), svirka je počela. Tri čoveka, ni malo slični mojoj viziji štrebera koju sam očekivao, spojili su se sa svojim instrumentima i počeli da gruvaju. I to je doslovno bilo gruvanje, eksplozija zvuka i energije u iznošenju pesama. Odjednom mi je taj bend izgledao kao otkrovenje i progurao sam se za mesto ispred njih da bih video sve ono što nisam mogao da shvatim i doživim na prvo slušanje. Svirali su pesmu za pesmom, sigurno i svaku od onih koje sam preslušao pre svirke, ali tek sam sada mogao da ih doživim, gledajući ih i slušajući ih uživo. Kutija se otvorila i iz nje je izleteo sadržaj. 

          Kada sam se malo privikao na njihovo sviranje, zapitao sam se kako ću ikome rečima dočarati ovaj zvuk i ovaj osećaj. Shvatio sam koliko sam samo bio glup u svom uverenju da su reči presudne, jer eto, bio sam nem pred njima. I muzika me je sve vreme vozila, kao da sam bio na rolerkosteru, s tim što je ta vožnja bila potpuno nepredvidiva, u jednom trenutku bi spust bio sunovratan, a u sledećem se sve raketno podizalo u visinu. Taman kada bih pomislio kako sam ušao u neku pesmu i kako sam je doživeo, ona bi se preobratila u nešto novo i stalno sam zaostajao. Srećom, brzo sam odustao da sebi išta objasnim, tešeći se da ću se vratiti onim snimcima i pokušati da izvedem neki zaključak odatle.

       Skinuo sam tih pet kompozicija koje postoje na internetu i preslušavao sam ih do sumanutosti. Jedino u šta sam bio siguran je nepredvidivost svake od njih, a to sam osetio i na svirci. Pesme su im toliko žive i divlje da nikada ne znam gde će otići i kako će se završiti. Mislim da je to i jedna od ideja u samom konceptu ovog benda: oni se poigravaju sa očekivanjima slušaoca, pogotovo naivnih kakav sam ja. Prvo od imena benda, preko naslova pesama, a onda i samih kompozicija. U svoj zvuk apsorbuju različite žanrove, ali ih koriste vrlo inovativno i sva očekivanja izneveravaju stalnim prelazima i promenama dinamike. Ali te promene nisu plastične i usiljene, već sve se prirodno preliva i konstantno postoji taj osećaj vožnje. Kada sam iznova preslušao snimke, uvideo sam koliko su sadržajne, koliko svaki od instrumenata doprinosi tematski i melodijski. Jednu pesmu bih preslušao obraćajući pažnju samo na bubanj, pa na bas, pa na gitaru, i tek onda bih se prepustio celoj kompoziciji. Neke od tema su toliko zvučne da sam ih pamtio i pevušio kao melodiju, kao na primer gitarsku deonicu iz pesme „Mlevenje mesa“. 

Izdvojiću samo pesmu „Frankenštajn“ („Frank N. Stein“), jer sam je zapamtio i po naslovu na svirci. Bubnjar ju je najavio, više se obraćajući bendu nego nama u publici. U toj pesmi sam našao sve dokaze koliko je muzika sposobna da samostalno ispriča priču, da isprojektuje čitav film. Reči su apsolutno nepotrebne u ovakvoj situaciji. „Frankeštajn“ me oduševljava tim promenama u atmosferi, od neke veselosti i razigranosti sa početka, preko haotične sredine, do teškog i tvrdog zvuka ka kraju pesme. Posebno mi se sviđa povremeno i dozirano gitarsko prepuštanje nojzu, koje zastupljeno ne samo u ovoj pesmi.

Neophodno je čuti Štreberse uživo, jer im je svirka razorne moći, na šta su sasvim suptilno ukazali naslovnicom albuma. 

Na njihovoj fejsbuk stranici (link) u opsiu muzičkog žanra piše „nadrkana alternativa“. I stvarno ne znam bolji način da se jednim izrazom okarakteriše ovaj bend. Ono što je meni bubnjalo u glavi, a što su i drugi naglas izgovarali, najbolje bi stalo uz naslov jedne od njhovih pesama: Ufff... (jeb'o te kakav bend)!

субота, 21. фебруар 2015.

Šaht, Prilično Prazni, PogonBGD (izveštaj)



Proslava sa porukom (20. 02. 2015.)


          Beogradski punk bend Šaht je juče održanim koncertom u Božidarcu obeležio 26 godina postojanja. Podršku su im pružili srodne grupe PogonBGD i Prilično Prazni. Poseta je bila nešto manja nego kada su Roga i ekipa slavili četvrt veka postojanja, ali to ne znači da je atmosfera bila lošija, a svirka slabija.


foto - Sandra Zdravković 

          Prvi se na bini pojavio sastav PogonBGD koji je već stakao zavidnu reputaciju među punk publikom. Četvorka sa Novog Beograda je standardno kvalitetno odsivrala odabrane pesme sa svoja dva albuma. Gotovo da ne treba ni napominjati da su one poput Još gore je i Pobednik, horski otpevane. Zgusnut program im nažalost nije omogućio duži nastup. Prilika za to će se već svakako ukazati.

          Nešto iskusniji sastav Prilično Prazni nastupio je drugi po redu. Pored gotovo već standarnog reprtoara, bend je iskoristio priliku i da predstavi nove pesme, koje bi trebalo da se pojave na njihovom novom albumu. Do tada, svakako da njihov najveći hit i dalje ostaje pesma Dalje idem sam, čiji je refren povremeno odzvanjao i iz publike i tokom svirke slavljenika. Završnica je bila rezervisana za stvar Vlast koju, čini se, Prilčino Prazni smatraju svojim favoritom na njihovom predstojećem izdanju.

          Negde oko 23h počeo je nastup vračarskih pankera. Ovoga puta Šaht se odlučio da shodno prilici pre svega odsvira pesme sa svoja dva najstarija albuma Ti želiš Oi i Disko, šminka i opanci. Pored toga, nisu izostali ni nešto noviji hitovi, kao U napad, Panker stari, Tironanija itd. Pauze između pesama je Roga iskoristio da pošalje važne poruke publici. Iz njih se moglo "iščitati" da je punk neumorni otpor protiv sistema, koji podrazumeva da se ne robuje nijednoj ideologiji. Gotvo već tradicionalno, bend je završio svirku pesmama Beograd i Srbija pripada nama, tokom kojih se negde oko 50 posetilaca preselilo na binu Božidarca.


          Dobro poznata izreka kaže da je prvih 100 godina najteže. To se ipak kad su bendovi u pitanju mora skratiti na neki kraći rok, koji je Šaht svakako pregurao. Zato se čini izvesnim da ćemo ih još dosta godina gledati i slušati kako uzvikuju Budi, samo svoj. Vikni glasno Oi, Oi.


Miloš Ivanović

уторак, 17. фебруар 2015.

Pollution (intervju)

Aktulne teme pretvorene u manifest, u pokret protiv kontradiktornsti čoveka sa prirodom, i njim samim. Branioci svog stava, i među njima basista Dušan Miletić zvani Dule ili Franja iz treš benda Pollution. Vesela družina, moram ih pohvalit’, iz jednog studija sa šarenim tepisima, vinom, cigaretama i slabim grejanjem. I naravno, sa Šnjavi, mojom posestrom, hodajućim stand-up komičarem.

Franj, kad, gde, i kako je nastao bend Pollution? Šta je pokrenulo vaše sastavljanje?

Sofka, Pollution je nastao 2007-te godine i njegovi osnivači su Pippy (gitara) i Bane (vokal). Njih dvojica su iskomponovali nekolicinu pesama, pre nego što su našli bubnjara Goluba i basistu Grubu, sa kojima su snimili demo Our Way, koji je kasnije izdat za makedonsku izdavačku kuću Terror Blast Production, kao split izdanje sa našim drugarima iz Kragujevca Deadly Mosh-om, pod nazivom Deadly Pollution, što je bilo i prvo zvanično izdanje našeg benda. Ubrzo Gruba napušta bend, a na poziciju bassite dolazim ja, a zatim i Golub, na čije mesto je došao Tihi, koji sada svira bubnjeve u bendu Space Eater, a nastupao je i u Fatality-u i u nekolicini drugih beogradskih metal bendova. Ta postava snima EP Massive Overload 2009-te, i naš za sada jedini LP Modern Warfare iz 2010-te. Zatim, Tihi odlazi iz benda, a na bubnjeve seda Lole, sa kojim smo promovisali album sledećih par godina, a zatim i on otide čovek, te nam je trenutni bubnjar naš Luka. Napomenuo bih da nam je on takođe i producent svih dosadašnjih izdanja, te je njegova integracija u bend bila sasvim prirodna. Okupljanje benda je, pre svega, pokrenula ljubav ka heavy i thrash metal muzici, i potreba da prikažemo svetu naš originalni izraz u istoj, inspirisan našim omiljenim izvođačima iz tog sveta!


Koji ti je koncert i gde ostao u najboljem sećanju, na kojem si se najbolje proveo i osetio da tvoja i celokupna energija benda odjekuje na publiku, a publika svojom, još jačom, pršti nazad na vas?

Uf, teško pitanje... Pomenuo bi moju prvu svirku 2008-e u Novoj Pazovi. Taj period mi se zalepio u sećanju po zajedničkoj, čistoj želji za nastupom. I naravno, svirka sa grupama Nadimač i Toxic Trace u Dangubi 2010-e, na kojoj smo promovisali album. To nam je do danas najveća svirka, klub je bio apsolutno prepun, atmosfera neverovatna... Sa te svirke postoji nekoliko snimaka koji su pušteni na YouTube. Takođe smo svirali po mnogim gradovima u Srbiji - Novom Sadu, Šidu, Kragujevcu, Smederevu... Svi ti nastupi su nam ostali u veoma lepom sećanju, čak bih napomenuo da je publika u drugim gradovima često jako energičnija i zahvalnija od beogradske, koja je postala pomalo razmažena u zadnjih nekoliko godina.

Vaša prva pesma je Devils Henchman. Da li ste je zajedno komponovali?

Ta pesma se zapravo prvo zvala Violator, i pod tim nazivom je izdata na demu i splitu, u vreme kada ja nisam bio u bendu, a napisao ju je naš gitarista Pippy. Na albumu se zove Devil's Henchman i ima neznatno drugačiji aranžman.

U svojim pesmama govorite o sveopštem propadanju, poluciji sveta u svakom smislu, o ljudima koji pokušavaju da uzmu poslednji dah budućnosti, znajući da će uskoro biti pregaženi njome. U prevodu- čovek će sam sebe uništiti. "Future is hopeless and past is forgotten" kako kaže pesma: Elimination by radiation. U kom trenutku si prvi put počeo shvatati ovo doba opšte Depresije kako još kažu? Šta je bio za tebe obarač?

Heh, pa pazi, to se može tumačiti tako, kao jedna depresivna vizija budućnosti u kojoj čovek i čovečanstvo neumitno propada, ali kada smo pisali taj tekst, više smo želeli da to bude jedan manifest o tome gde smo krenuli ako ovako nastavimo. Čovek svojim delovanjem surovo menja planetu, krši prirodne zakone i pokušava da svet prekroji svojim potrebama, umesto da živi u skladu sa prirodom, kao sva ostala bića osim nas. Rezultat takvog delovanja i razmišljanja je već odavno vidljiv - gradovi u kojima se ne može disati od industrijskih isparenja, uništene šume, okeani, izbrisane čitave životinjske vrste... A čovek i dalje ne vidi da je puštena u pogon povratna sprega koja teži da ga izbriše, ne u vidu kazne, već u vidu posledice njegovih dela. Ne mislim da je taj proces bespovratan, tj, mislim da se štošta može učiniti da se to izbegne, ali potrebno je osvešćivanje na globalnom nivou, a tu dolazimo na drugi, mnogo veći problem - da su naši umovi zagađeni isto koliko i planeta, i da je to ono što nas sprečava da vidimo gde smo se ustremili.

U tome nas sprečava teška navika. Navika da nam sve bude potaman i udobno, al’ nek ide život, doći će novi. Nego reci nam kada si prvi put počeo svirati bass? I zašto baš bass?

Eee bass sviram od 2004-te i potpuno sam samouk. Neki moji drugari su osnivali bend i falilo im je basista, pa sam uzajmio bass od jednog drugara i došao na probu kod njih da ga drndam. Nisam imao veze sa vezom tada, naravno, ali sam mislio da je bass jednostavan i da ću ga savladati brzo, jer ima manje žica od gitare. Međutim, trebalo mi je mnogo više vremena da naučim da ga sviram kako treba, ali vežba i trud se uvek isplate. Spontano sam počeo, međutim, oduvek sam voleo ulogu bassa u bendu, instrumenta koji dominira iz senke. A i postoji mnogo genijalnih bassista koji su mi bili inspiracija, Geezer Butler iz Black Sabbatha, recimo, mi je apsolutni idol u načinu sviranja tog instrumenta.

Verovatno imaš bezbroj anegdota iz raje i sa svirki. Možeš li nam ispričati jednu...

Hahaha, pa bilo je svega i svačega, stvarno... Svi volimo da popijemo, jelte, te to ume da stvori i razne prilike i neprilike, tipa ležimo i spavamo komirani 5 min. pred početak samog nastupa. A što se tiče prilika, meni lično najdraža scena se desila u Šidu, u kojem nam je oduševljeni gazda kluba celu svirku slao konobaricu da nam donosi sveže krigle sa pivom između pesama. Gospodski tretman, molim lepo, pozdrav za gos'n Darka koji nam je to omogućio!

Šta je za tebe najvažnije u životu… Ako ti kažem - ostvariti samog sebe - na šta prvo pomisliš?

Najvažnije mi je ostati svoj, slediti stvari koje voliš i želiš, svoj kodeks časti i ponašanja, štiti sve ono za šta se zalažeš. Osećaću se ostvarenim za 30 godina pre svega ako budem mogao da pogledam sebe u ogledalo bez stida.

8. Da li ima nade za sve nas? Da li si pesimista ili pozitivac?

Prokleto sam pozitivan, iako bi neko mogao da stekne drugačiji utisak kroz tekstove koje pišem. To je neki vid katarze, odnosno pozitivnog mračenja, kako ja to volim da kažem - napisati nešto, nebitno da li je u pitanju proza ili poezija, što će imati konstantno mračan ton i ukazivati na tamnu stranu života, da bi se kroz inspekciju toga i shvatanje razloga koji su do toga doveli, čovek mogao shvatiti šta je potrebno da se te stvari promene ili preduprede, i da se iz njih rodi nešto dobro. Nema svetlosti bez senke, niti života bez smrti, stoga biti stalno samo pozitivan ili negativan jeste biti poprilično ograničeno biće.

9. To si lepo rekao. Za kraj nam reci kako teku planovi za novi album i gde ćete sve nastupati u narednom periodu? I ako imaš neku mudru poruku za naše čitaoce i mlade muzičare koji žele da se pročuju, please say. 

Novi album se krčka već tri godine! Imali smo svakakvih ličnih problema, ko što ih i svako jebno ima, međutim to je sve za nama i samo nam je dalo snage da istrajemo i pružilo novu dozu inspiracije. Album će se snimati u studiju Citadela, imamo oko 6,7 pesama u procesu komponovanja trenutno, a cenim da će ih biti desetak na albumu, koji bi trebalo da ugleda svetlost dana do kraja ove godine. Biće to evolucija našeg prvog albuma - ista vrsta životinje, samo brža, jača i glasnija! A za nastupe nisam siguran, dosadilo nam je više da izvodimo jedan jedini album uživo, tako da ne verujem da ćemo svirati igde pre nego što novi album bude sasvim gotov, pa da možemo da se bacimo na promociju.
A vašim čitaocima bih poručio da potraže i poslušaju Pollution ako cene old school heavy i thrash metal zvuk i beskompromisnu svirku i stavove, i da ostanu jaki i sebi svojstveni ljudi, u ovo doba laži, manipulacija i prikrivenig totalitarizma, u kome to postaje sve teže. A vašim čitaocima koji su muzičari bih poručio da dograbe svoje instrumente i sviraju, jer se to od njih i očekuje, nikako da sede skrštenih ruku. Nek’ sviraju zbog sebe i iz zadovoljstva, a ne da gledaju isplativost toga. Život je kratak.

Sofija Vojvodić


понедељак, 16. фебруар 2015.

Morbid Cow and Friends (izveštaj sa svirke)


Petak 13. za slavlje

         Uspeh je da jedan aundergraund bend postoji više od dvadeset godina, a još veći uspeh je kada članovi takvog benda organizuju svirku sa još dva benda i učine baš februarski petak trinaesti stvarno vrednim pamćenja. Ako razmislimo koliko hard kor bendovi stvarno imaju prostora na našoj sceni i koliko klubova će ustupiti svoj skupi enterijer namenjen žurkicama jednoj žestokoj svirci, onda je ono što je bend “Morbid kau” (“Morbid cow”) postigao pravi trijumf.
         Članovi Morbidne krave su se samostalno organizovali, zakupili lokal, uposlili barmene, čuvare, fotografe, pozajmili opremu iz milanovačkog kulturnog centra i muzičkog studija “Radionica” i napravili svirku na kojoj su pored njih nastupali i njihovi sugrađani “Planktoni”, kao i “Hit baj pejn” (“Hit by pain”) iz Čačka.


         Svirku su otvorili Planktoni, lokalni pank bend koji svira autorske stvari. Iako su žanrovski drugačiji od druga dva benda, po energiji koju su slali sa bine nikako nisu odudarali, već su odmah krenuli da pokreću publiku. Ali taman kada su zagrejali atmosferu, počeli su da prave velike pauze između pesama, što je odavalo utisak da nisu uvežbani, pogotovo kada su im se na sceni pridružili neki od članova benda Vrljika i izveli neke pesme. Energija je nekako pala, pa sam se vratio za šank i sačekao Hit baj pejn.
         Ako su Morbid kau bili zvezde večeri, Hit baj pejn je bio meteor! Sa njima je iz Čačka na svirku došlo još četrdesetak fanova željnih dobre svirke, što je sigurno najveća pohvala za kvalitet jednog benda. Oni imaju svoju vernu publiku u oba grada i kada su počeli da sviraju u stilu pravog hard-kor benda, atmosfera se zapalila – to je svirka zbog koje smo i došli. Sirova snaga sa kojom taj bend nastupa potpuno oduševljava, a i doslovno obara ljude u masi. Kada se nađete u publici sa najvernijom ekipom jednog benda, osećate da ste deo nečeg većeg, ne samo u muzičkom smislu, već i deo neke prijateljske grupe. Taj osećaj zajedništva i porodičnog odnosa između benda i njihvoih fanova su naglasili i samom najavom pesme “Braderhud” (“Brotherhood). Iznenadilo me je koliko u takvom hard-kor “bratstvu” postoji devojaka podjednako spremnih da ulete u šutku koja je pratila svaku pesmu. Ekipa iz Hit baj pejna je razbila svaku nedoumicu zašto imaju toliko verne fanove, jer su sa toliko energije izneli svoju muziku da ljudi nijednog trenutka nisu usporavali šutku, već su se sve vreme davali tom udaru i agresiji. Zato i ne čudi što su i posle celog kruga odsviranih pesama bili pozvani na bis.


         Na tu snagu se lako nadovezala Morbidna krava otvorivši svirku obradom “Badi kaunta” (“Body count in the house”), sa sve sirenom u pozadini, u kojoj su vokali prozivali ime svog benda, a onda i predstavili članove, od kojih su basista i solo gitarista novi članovi benda. Publika je samo nastavila da se bori. Sledile su “Hedšot” (“Headshot”) i “Džoin d fajt” (“Join the fight”) već u kojima je moglo da se prepozna koliko je bend dobio na originalnosti i zvuku sa solo gitarom – ona je davala dodatnu dimenziju u sirovosti i čvrstini rifova time što ih je bojila efektima i visokim tonovima. A novi basista se dokazao i istakao u “Majnd spiks to majnd” (“Mind speaks to mind”) vozeći uvodni rif sigurno i tečno. Iznenadilo me je koliko je samo ljudi u publici u reč pratilo uvodni deo pesme, koji ima možda neke od najlepših stihova na srpskom jeziku upotrebljenih u hard koru. Ono što bi meni lično smetalo da sam na bini, su ljudi iz publike koji su se peli da i sami na mikrofon prate uvodne reči, što mislim da je pogrešno, jer niko ne može da kaže te stihove kao vokali, Gile i Dobriša, ali frontmenima Morbidne krave to očigledno nije smetalo nego su podelili uživanje u otvaranju pesme sa svima. Ono što je ekipa iz Hit baj pejna pokazala, koliko im je bitna publika, Morbid kau je i naglasio time što su prepustili da pesmu “Popišani cvet” otpevaju barmeni iz lokala, tzv. Eskort dase. Oni su sišli u publiku i iz mase odslušali svoje pesme u tuđem izvođenju, što je vrhunski gest poštovanja za vernu publiku. Još jedan lep gest je što su svirku zatvorili pesmom “Soulkejdž” (Soulcage), pozdravljajući istoimeni najpoznatiji hard-kor bend iz Milanovca i najavljujući njihov nastup u Beogradu 21-og februara. Ta pesma je potpuno istresla publike koja je podivljala. Na bis su ponovili pesmu “Evribadi after mi” (“Everybody after me”).
  
Foto by Dušan Reljić
              Ovakve svirke svedoče da je hard-kor andergraund živa scena koja je nevidljiva za površno preslušavanje i muzičke ekskurzije, ali je apsolutno razorne snage; a sve ovo kažem kao čovek kome takva vrsta muzike i nije preterano bliska. Ipak, čak i kao laik, bilo mi je potpuno jasno zašto ovakav bend uspeva da se održi preko dvadeset godina i da vuče i prokopava nove puteve u hard-kor muzici. Zahvaljujući ovakvim svirkama fanovi hard-kora mogu da budu sigurni da je ova muzika i dalje nova i autentična. Petak za pamćenje, svirka za nezaborav. 
  













Dža ili Bu (+Fucktor 02), Kruševac (izveštaj)


Beogradski stari pankeri ponovo su gostovali u Kruševcu. 14. februar, dan zaljubljenih, klub Zamajac. Predgrupa - kruševački bend  Fucktor 02.
Na dobro poznatoj adresi, sjatili smo se pomalo pripiti X-Man i moja malenkost Mari, overismo po koje pivo za šankom, dok čekamo, čekamo... stigla je i medovača (koju i ne probasmo).
Kako tradicija nalaže, dobro poznati kruševački bend Fucktor 02 otvara veče i uvodi nas u ritam koji je mene lično podsetio na ono staro vreme rokoteke, kada sam ih još kao klinka slušala, doduše, sada u malo izmenjenijem sastavu. 
Bend čine: Aleksa Petrić-vokal; Mića Ristić-gitara; Ljuba Ristić-gitara; Vanja Davidović-bas; Ivan Mladenović Sioux-bubanj; Tomislav Mihajlović-Toni.
Pesme su se nizale od Disovke, pa sve preko SlobodeTitanik,Švedska,Aanđeo, Provincija.. 
Taj osećaj koji ja doživim na svirkama. zaista ne mogu u bukvalnom smislu prevesti rečima. Ovaj bend morate uživo doživeti, osetiti njihove rifove i sa njima otploviti "u ona srećna vremena"... 

Nakon Fuctor-a, na scenu izlaze momci sa Vračara. Šta treba reći o bendu Dža ili Bu, osim da sam ih mali milion puta slušala. Bend moje mladosti.

Sabljar je krenuo sa albumom Kukovo leto, iako mislim da je publika željno iščekivala kada će Strašni sud da ih obuzme u ritmu skakanja. Imala sam osećaj da se Kukovo leto nikada neće završiti, iako je po mom mišljenju taj albun odlično produkcijski urađen, a bogami i tekstualno. Buntovnička realnost ne prestaje da nas šamara, nizale su se pesme, od Vip, Dobre stvari i tako dalje, sve do Strašnog suda, pa do Ultra muka, Zid, Stampedo, Rasprodaja, Ustani i kreni… Bilo je žestoko, u trenutku sam imala osećaj da je neko zapalio baklju. Posle gomile ispijenog piva, i bisa, krenusmo X-Man i moja malenkost do Pantera…

A evo i kratak utisak od strane Alekse Petrića, vokala benda Fucktor 02:
Sinoćni nastup je ono sto je potrebno Kruševcu, svakog vikenda, ne bi li ovaj grad živnuo.. Očigledno ima poštovalaca underground scene… Veče je bilo fenomenalno. Tako bi trebalo da bude konstantno, da bi se pročulo van ovog grada, da se šire dobre vesti i da i mi dobijemo scenu, gde će poznati i nepoznati bendovi dolaziti i svirati.

Ono što bih za kraj mogla da kažem kruševačkoj publici je da nas ima još, i da ništa nije izgubljeno.Trebamo se boriti za naš grad, jer Kruševac ima publiku, ima kulturu!

***Uskoro fotografije sa svirke***                                                                      Marija Krsmanović


субота, 14. фебруар 2015.

S.K.A. (Superstar Kreativni Ansambl) - intervju

Naš novi saradnik Dušan je vodio intervju sa leskovačkim bendom S.K.A. (Superstar Kreativni Ansambl), tačnije sa njihovim članom Stefanom Nikolićem. Pročitajte šta je Stefan imao da kaže o ovom bendu, planovima za 2015. godinu...

Kako ste došli na ideju o stvaranju benda i ko je smislio naziv?

Pre svega potrebno je reći da bend više neće nastupati pod starim imenom S.K.A. (Skroz Kretenska Akustika) što zbog toga što se zvuk benda udaljio od prvobitne zamisli, što zbor razilaženja sa Milošem Bogadanovićem i Milanom Dojčinovićem. Bend će od sada nastupati pod imenom Superstar Kreativni Anasmbl.

Od nastanka pa do danas više ljudi je prošlo kroz bend. Da li je konačno to to? 

Kroz bend je prošlo dosta dobrih i kvalitetnih muzičara koji iz različitih razloga nisu mogli ili nisu želeli da nastave saradnju sa nama. Razlozi su različiti. Ipak, ekipa koja trenutno svira i koja je na okupu je najviše doprinela i dovela bend tamo gde jeste, tako da se nadam da je to konačna ekipa.

Vaša muzika je mešavina reggae, ska, hc, repa.. Kako ste došli na ideju da mešate sve te pravce? 


Muzika koju sviramo jeste mešavina pomenutih žanrova, koje kombinujemo u stvaranju obrada različitih pesama koje su ljudima poznate, a nisu uživo izvodjene. Što se tiče muzike, koja tek nastaje i koju ćemo tek predstaviti, ona je žanrovski još raznovrsnija u odnosu na ono što smo do sad radili.

Nastupali ste na raznim festivalima. Delili ste binu sa bendovima kao što su Eyesburn, S. A. R. S., Bad Copy, Stereo Banana, MadRed, Dubiozom kolektiv. Jesu li oni imali komentare na vaš rad? 


Ne sećam se da su imali komentare, ako i jesu, ja ih nisam čuo. Mada smo se jako lepo družili sa nekim muzičarima benda SARS na 3D festu u Prokuplju, koji su na nas ostavili jako dobar utisak i kao muzičari i kao ljudi. Takodje i momci iz sastava Prti Bee Gee.

Prethodna godina je bila veoma dobra za vas. Nastupali ste na Nisomniji, Nišvilu, 3D festu... Dobili ste nagradu za najbolju kompoziciju na festivalu omladine u Subotici. Da li vas sada češće kontaktiraju vlasnici klubova? 


Zvuči kao da smo dosta toga postigli, ali sem časti da sviramo na velikim festivalima, rame uz rame sa nekim poznatim muzičarima, nismo imali mnogo drugih koristi, naročito materijalnih. Čuli su ljudi za nas, ostavili smo dobar utisak, ali nismo imali gotov proizvog koji bismo mogli da plasiramo klupovima. Tu pre svega podrazumevam kratak repertoar. Još uvek smo festivalski bend.

Da li nam nešto zanimljivo spremate, kakvi su planovi za 2015-tu? 


Prijavili smo se krajem prošle godine na televizijski festival Bunt Rock Masters gde smo nastupili kao četvrtfinalisti u klubu Fest u Zemunu. Dok čekamo rezultate, radimo na autorskim pesmama i pripremamo repertoar za svirke. Svakako da možete očekivati nešto zanimljivo, sve što radimo trudimo se da bude zanimljivo u najmanju ruku.

Šta bi ste poručili borcima za umetnost, čitaocima našeg časopisa? 

Ukoliko se zaista bore za umetnost, ne bih imao, niti želeo da im poručujem išta, teško da postoji ispravniji put od borbe za umetnost u današnje vreme. Mada bi bilo lepo da posete svirku ukoliko se zadesimo u njihovom gradu. :)

Intervju: Dušan Mihajlović

среда, 04. фебруар 2015.

Po Kratkom Postupku - U raskoraku (EP)


Nakon singla "Ne traži razloge", ekipa iz Beške objavila je mini album "U raskoraku", koji pored pomenute, sadrži još 5 pesama. Među njima je i obrada istoimene pesme od benda Džukele, "Ne mogu da pobegnem". Album potpisuje izdavačka kuća Slušaj Najglasnije iz Zagreba. Diskovi se mogu poručiti direktno od izdavača, a uskoro i od samog benda putem fejsbuka.





Bend Po Kratkom Postupku je nastao 2002. godine. Prvi demo (sa 6 autorskih stvari) snimili su 2006. godine. Prvi album "Iz prve ruke" snimaju tri godine kasnije, a 2012. im izlazi EP "Sve po spisku" (Nocturne magazin). Trenutna postava benda:
Filip Jurić - vokal i bass
Miroslav Veselinović - gitara
Željko Stojanović - bubanj

***** Nadamo se da ćemo imati priliku i da pišemo recenziju ovog izdanja.*****



Marko Nedeljković




недеља, 01. фебруар 2015.

Grešnici objavili novi singl


Beogradski bend Grešnici objavili su novi singl Slobodan (u izdanju Društva književnika Beograda). Tekst pesme napisao je vokal  Vasa Radovanović, dok muziku i aranžman potpisuje ceo bend. Produkciju je radio Filip Verkić.

Singl je moguće preuzeti u mp3 formatu, sa ovog linka.

klikni za uvećan prikaz omota
Ovaj singl predstavlja najavu novog albuma, nakon osmogodišnje diskografske pauze. Inače, Grešnici su nastali 1983. godine. Sviraju punk, sa primesama metala, HC-a, hard rock-a u prvi plan izbacuju vrlo angažovane tekstove. Do sada su snimili tri studijska albuma, a vrhunac, kao i konačno profilisanje zvuka benda, dostigli su na drugom albumu "Rafalna paljba" iz 1995. godine. 

Marko Nedeljković