четвртак, 01. децембар 2016.

Factory Fest Vranje (najava)


Planet of Zeus će u okviru turneje "Loyal To The Pack" nakon Novog Sada i Beograda posetiti i Vranje. Pomalo neverovatno za ljude sa juga Srbije s obzirom da je Vranje daleko od centara većih dešavanja. Planet Of Zeus je jedan od najvećih grčkih bendova koji poslednjih godina gradi ime uzlaznom putanjom. Nekoliko puta su gostovali u Srbiji, na EXIT festivalu kao I svim većim evropskim festivalima. Veoma energični uživo I definitivno bend koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U Sali Omladinskog Saveza u Vranju 07. decembra se održava treci po redu Factory Fest na kome ce pomenuti bend nastupiti kao hedlajner.
Osim njih, vranjanci ce imati priliku da slusaju domaćine i organizatore festivala Mud Factory koji još uvek promovišu poslednje izdanje "Project Extinction" i koji ce na festivalu premijerno izvesti nekoliko pesama sa predstojećeg albuma.
Drioma iz Kumanova je stoner/sludge bend sa ženskim vokalom kojima ce ovo biti prvi nastup u Vranju. Bend uskoro ulazi u studio da snima album prvenac koji će predstaviti na Factory Festu.
Fluid Underground je Alt/rock bend iz Vlasotinca koji iza sebe ima 3 albuma, jedan EP. Trenutno  su u studiju i uveliko privode kraju novi album.
Ulaznice u pretprodaji mogu da se nabave u Cafe-baru The Riff po ceni od 400din. i na dan svirke po ceni od 500 din. Takodje mogu da se rezervisu preko zvanične fejsbuk stranice festivala.

Event:

https://www.facebook.com/factoryfestvr/?fref=nf

субота, 12. новембар 2016.

Klub Umetnika RKETE




Klub umetnika RKETE je mltiumetničko društvo koje okuplja ljude iz različitih sfera umetnosti. Klub okuplja članove jednom nedeljno, najčešću u klubu Vaša Prečica za koji kažu da im je brzo postala kao druga kuća. Plan umetničkog društva je da okupi ljude od umetnosti. Ono što takvim ljudima RKETE može da poondi je dobro druženje, konstruktivne debate i promociju. Tako je u svrhu lučne i klubske promocije 30.10. 2016. održano prvo multiumetničko veče. Domaćin ovog događaja je bila već pomenuta Prečica. Veče je nosilo naziv ,,Lansiranje,, i sastojalo se iz likovne izložbe Marijane Tomić i Milice Milovanović, veče je govorom otvorio Mihajlo Stanković, nakon toga je krenula poezija za koju su bili zaduženi Ana Krstić, Mihail Barjaktarović, Milica Milovanović, Aleksandar Stanić, Dunja Savić i Dušan Mihajlović; njima su se priključio i Stefan Marković koji je recitovo pesme savremenika. Za muziku su se pobrinuli Aleksa Stanković i Jovan Stojanović. Ljudi koji su se slučajno našli u prečici te večeri su rekli da je RKETE nesvakidašnje osveženje što je i zaključak celokupne večeri.
Klub u narednom periodu planira da radi na promociji i proširenju. U planu je i drugo multiumetničko veče koje će se održati 27-og novembra u klubu Vaša Prečica i koje će se sastojati iz likovne izložbe komedije improvizacije i muziičkog programa. Dodjite i podržite jedne od poslednjih boraca za pravu umetnost.

уторак, 20. септембар 2016.

Belgrade Riot Fest 2

Drugo izdanje Belgrade Riot Festa bice odrzano u subotu 8 oktobra 2016 god,
u Domu Omladine Beograda, u sali Amerikana, u organizaciji Route 011.
Na festivalu ce nastupi ti bendovi sa alternativne scene:
DIREKTORI
N.B.G.
NADIMAC
T-ERROR
GAVRILO PRINCIP
SCORDISCI
BLANQUITO COJONES i INFECTED RAIN, specijalno gosti iz Moldavije.





понедељак, 22. август 2016.

Dingospo Dali (Intervju)

Dingospo Dali je beogradski autorski alternativni rok sastav, formiran 2011 godine koji je vođen raznim uticajima bendova uglavnom mračnijeg zvuka na autentičan način spojio groove i ritmičnost sa nežnošću i melodičnošću.





        Kako je nastao bend i naziv benda?
Bend je nastao 2011 godine tako sto smo Nemanja (basista), bubnjar Vida, bivsi gitarista Danilo i ja resili da napravimo bend sasvim slucajno, imali smo probu i samo smo nastavili da sviramo... Tako je nastao i naziv benda, bez nekog odredjenog razloga...


        Koju muziku slušaju članovi benda?
Svi razlicitu. Od panka, regea, metala do popa, etna... Oko nekih bendova se slazemo oko nekih ne i sve je to ok samo dok se slazemo oko muzike koju pravimo.

Kako izgleda proces nastajanja pesme?
 Svaki put drugacije, ali uglavnom tako sto neko donese melodiju, onda na probi dzemujemo na tu   melodiju, onda dolazi tekst i zavrsnica aranzmana...


       Kako definišete svoj zvuk?
Zvuk je taj koji je definisao nas i nastavlja da nas definise tokom godina. Istinski se trudimo da ga ne definisemo.

         Koliko je pobeda na bunt rok mastersu uticala na vas?
Podsticajno, motivaciono i pokretacki....

         Da li nastup na otvaranju rok muzeja ima posebni značaj?
Svaki nastup donosi nesto posebno... Pa tako i ovaj, narocito sto je povod bio upravo otvaranje rok muzeja.


         Šta možemo u buduće da očekujemo od benda ,,Dingospo Dali,,?

Uskoro zavrsavamo album prvenac, pre toga cemo izbaciti neke spotove i nadamo se da cemo imati sto vise nastupa.

        Koju poruku bi želeli da pošaljete našim čitaocima?
Manje budite u kuci, vise na svirkama i nosite slusalice svuda sa sobom.

Dušan Mihajlović
 

среда, 22. јун 2016.

NIKOLA VRANJKOVIĆ (intervju)


Mišljenja sam da Nikola Vranjković predstavlja jednu od najosobenijih ličnosti u našem rock'n'roll-u poslednjih dvadesetak godina. Muziku koju on radi teško je žanrovski svrstati, a možda to nije ni potrebno. Publika ga jako dobro razume i njegovi koncerti se iščekuju sa nestrpljenjem. Znam da su ove klišeizirane rečenice neadekvatne, ali ovog momenta nisam uspeo nešto mudrije da smislim kao uvod za razgovor sa Nikolom Vranjkovićem za fanzin Pobuna.


Napomenuo sam u uvodu da je ono što ti radiš teško svrstati u neku kategoriju. Stoga bih ovaj razgovor počeo sa pitanjem kako ti doživljavaš rock muziku? Kakvo ona značenje ima za tebe?


Rok muzika je nešto što vam pomaže da se prepoznajete sa ljudima, nešto što normalnog čoveka sa prosečnim osećanjima tera na razmišljanje i pokreće njegovu dušu i emocije. Već dugo to je jedna velika kuća u kojoj žive razne muzike koje su izrasle iz ritam i bluza, a otišle daleko do panka, indi roka, metala itd… Realno, rok muzika je u osnovi  “bubanj i bas, gitara i glas”, to je odlično opisano u jednoj pesmi grupe 16/8/23.


Fotografija: Nemanja Đorđević
Čini se da stvaraš svoju muziku u miru, da nisi opterećen objavljivanjem albuma. Kako odlučuješ kada ćeš da tako kažem zvanično snimiti neku pesmu?


Puno radim ali sam užasno spor i dosta toga menjam, nekad ni sam ne znam zašto… Snimio sam puno pesama u poslednje 3 godine, neke su odavno smiksane, za neke su snimljeni i spotovi a neke trenutno dovršavam u studiju, ali nisam još odlučio ništa u vezi zvaničnog izdanja. Obiman je materijal. Ništa što je zvanično ovde nije više merodavno. Važno mi je da se izborim sa pesmama do kraja, a naučio sam do sada iz hiljadu primera da nijedna prava pesma nigde ne može da zakasni osim ako nije u pitanju glupi politički pamflet pa joj ističe rok trajanja posle nekih izbora Ili slično što mene uošpte ne zanima.


Uopšte, izgleda po tvojim pesmama da na jedan osoben način poimaš vreme. Kao da voliš da „slušaš“ kako ono teče. Grešim li kada imam takav utisak?


Lakše se sa njim borim u stihovima nego u muzici, jer već dugo ne mogu da napravim pesmu ispod 6,7 minuta što nije dobro kad su mediji u pitanju. Još teže se borim sa vremenom u ovom običnom svakodnevnom životu. Trudim se da ga što više trošim na drage ljude, boravak u prirodi i muziku i uvek mi fali još koji sat ili dan u mesecu. Da vreme teče to shvatamo po nekim godišnjicama, rođendanima, starim slikama… to naše vreme. Postoji i drugo vreme koje se meri  nekim drugačijim merama koje mi ne znamo niti je važno da ih znamo. Vreme koje ima veze sa morima, šumama, planinama, rekama, vetrovima. Trudim se da naučim da slušam to vreme. Za tako nešto je potrebno da mnogo dana godišnje  boravite u prirodi. Da zaspite i probudite se u šumi ili na reci. Imam puno prijatelja i poznanika koji upravo tako žive.


U tvojim stihovima ne mogu se naći jednostavni odgovori, već ozbiljna promišljanja. Iz koje literature, muzike ili filma (ili svega zajedno) crpeš inspiraciju za njih?


Ranije, devedesetih godina bilo mi je neverovatno važno da makar jednu osobu koja prati moj rad uvučem u svet meni omiljenih umetnika od recimo Andreja Tarkovskog pa do Slobodana Tišme. Osećao sam se kao neki  PR amater tih mojih  velikana. U pesmi Andrej pokušao sam da ukomponujem  neke svoje zapisane utiske iz filmova “Solaris”, ”Ogledalo” i “Stalker” u ritam pesme “Zora“ sa prvog albuma Let3. Obožavao sam tu pesmu i taj bubanj, ali mi je uvek falilo da se zatvori neki ritmički krug. Otkucao sam taj ritam u midiju i počeo da menjam poziciju bas bubnjeva I doboša na nekim mestima. Dobio sam ritam koji se savršeno vrteo u krug ali nisam mogao da ga izbrojim već sam morao da ga učim napamet baš kao i svi bubnjari koji su ga do sada svirali. Još ranije, radeći na pesmi “Tri Korne Penal” (koju sam tako nazvao jer me često nervirao odbojkaški naziv za Block Out pa sam izmišljao nekakve sportske sinonime) pokušao sam da napravim nekakvu muzičko-lirsku paralelu sa Tišminim “Balderom na Prozoru”(Luna) i nikad objavljenom pesmom “Vrtoglavica” (La Strada). Uvek mi je važno da napravim pravila po kojima se gradi pesma koja,  naravno, nikada nisu ni slična.


Idući tragom prethodnog pitanja reklo bi se da usled toga u tvojim pesmama prevlađuje pesimizam. Utiču li na takav stav okolnosti u kojima živimo ili je to u potpunosti veznao za neki tvoj filozofski pogled na život, ako smem tako da se izrazim?


Nisam siguran da je u pitanju pesimizam. Možda je tačnije da se kaže da preovlađuje realizam. Što se tiče pesimizma, on često može da bude i pobeđen i da jednostavno isčezne, a to svakako nije najlošija  osobina mnogih ljudi  ovde i u svetu. Najgora stvar u našem društvu je lažni optimizam. Sa njim i njegovim pobornicima je teško boriti se, ukoliko uopšte više ikakva borba ima smisla na ovim prostorima, ali mislim da je sasvim legitimno uzvratiti realizmom, jer još uvek čak i ovde posle 25, 26 godina paklenog eksperimenta pravljenja i umnožavanja mutanata, postoje ljudi koji su potpuno svesni i umeju da misle i mogu pravilno da razumeju ono što vide rođenim  očima.


Fotografija: Maja Kujundžić



Spustimo se sad malo na „prizemnije“ teme. Poznato je da, pored svog autorskog rada, na različite načine sarađuješ sa velikim brojem muzičara. To ti omogućava jedan širi pogled na dešavanja. Zato bih te upitao šta doživljavaš kao glavne probleme sa kojima se rock muzičari u ovim krajevima suočavaju?

Sarađujem sa puno muzičara i grupa, prvenstveno kao producent i tonski tehničar. Volim taj posao. Glavni problem sa kojim se svi suočavaju je plansko uništavanje i zabranjivanje medijskog pojavljivanja bilo kakve pesme na srpskom jeziku koja ima jasan stav, bez obzira o čemu je reč. Za vreme Miloševića sa talasa B92 i Studija B čuli su se Direktori, Dža ili Bu, DLM, KZU… da ne nabrajam, bilo je puno bendova sa stavom, a danas su to režimske podstanice sa čijih talasa dopiru lake note domaćih etno - rege - folk - rok - ska kopija bosanskih i hrvatskih izvođača ili strana muzika za liftove. Problem je što je rokenrol od davnina  pevao  “God save the queen, the fascist regime“ ili “Bando Crvena“ a to ovde više nećemo čuti i videti na radiju i televiziji. Zamislite da ste odličan mladi fudbaler ili košarkaš i da vam neko non-stop zabranjuje da se pojavite i na najmanjem regionalnom takmičenju na kojem učestvuju nekakvi prosečni klubovi u kojima igraju sinovi i sestrići od ekonoma, trenera i vlasnika kluba, koji već imaju zagarantovan angažman u trećoj kineskoj ligi. Vaša je greška što ste uopšte počeli da se bavite tim sportom, a najveća greška je to što ste svesni da ste talentovani i bolji od polovine od koje jednostavno nije puno teško biti bolji. Kontaktiram sa puno ljudi preko Fejsbuka i tek sam pre neki dan shvatio da skoro trećina njih više ne živi u Srbiji i svakog dana ih je sve više i više. Mnogi od njih su svirali u raznim bendovima ili radili kao snimatelji, producenti, ton majstori… Danas predaju engleski u Kini ili rade na kruzerima…


Svedoci smo da zbog opšteg stanja na sceni (ako ona uopšte postoji), mnogi izgube volju za daljim sviranjem. Pokušavaš li neke od njih da odvratiš od takve odluke?


Odvraćam sebe često. Makar dok ne završim ovo  što sam započeo i u šta verujem. Ne pokušavam nikog drugog da odvraćam ni od čega, jer to uglavnom izazove kontraefekat. Ta reč ‘scena’ je nekako i sama smotana kad je izgovarate, a onda i pitanje da li ona postoji. Postoje ljudi koji sviraju i pevaju i uglavnom imaju između 40, 50 ili više godina. Ja im se divim na istrajnosti, jer neki su zaista ostavili veliki trag iza sebe. I da sad ne nabrajam mlađe ili bendove srednje generacije koji su veoma bitni, pomenuću samo  grupu “Repetitor“ koja čini mi se zadnjih par godina sa ponosom nosi barjak  beskompromisnog srpskog rokenrola.


Neizbežno je ipak u ovakvim razgovorima postaviti i neko klasično pitanje. Pripremaš li neke nove pesme i kada bi mogli da očekujemo njihovo pojavljivanje?


Sledećeg meseca će se pojaviti singl i spot za pesmu “Moraćeš da naučiši da živiš sa tim”. To je moja pesma koju sam snimio prošle godine u Nikšiću sa crnogorskim bendom Autogeni Trening. Bržeg je tempa i voleće je onaj deo publike koji je bio više naklonjen pesmama kao što su “Manastir”,”Zvezdane Staze” ili “Prokletije”. Spot su uradila  braća Vladimir i Danilo Pendo. Trebalo je da se pre određenog vremena konačno pojavi i spot za pesmu  “Sve što mogu reći”,  koju sam konačno snimio u studiju i jako sam zadovoljan  ali nešto se iskomplikovalo oko međusobnih dogovora  snimatelja, montažera i režisera, pa ne znam trenutno ni kakva će biti sudbina tog spota. Kakva god bila, pesma je posle sto godina konačno završena. Za dalje postoji nekoliko varijanti, ali nisam još odlučio. Sve sam bliži ideji da to bude dupli album, a da do izlaska pustim još nekoliko singlova. Pre nekoliko dana smo na probi snimili i radni snimak poslednje pesme koja se zove  “Tajni život suterena” i trebalo bi da nastavi tradiciju “Rođendanske pesme”, ”Tri Korne Penal”, ” Kome”, i “Tehnologije” koje su uspešno zatvarale svaka svoj album  proteklih godina.


Nadam se da te nisam mnogo namučio ovim razgovorom. Za kraj bih te upitao, da bunar želja ipak funkcioniše, šta bi sebi poželeo u narednom periodu?

Poželeo bih svima isto što i sebi, da što duže ostanemo zdravi, a da se oni koji boluju od neke bolesti uspešno oporave. To je u zemlji u kojoj živimo uglavnom lutrija.


Miloš Ivanović   

понедељак, 09. мај 2016.

Tradicionalni Antievrovizijski koncert 2016 ( MORTAL KOMBAT NAJAVA)

Poštovani prijatelji, sa ponosom vam predstavljamo najavu za TRADICIONALNI ANTIEVROVIZIJSKI KONCERT 2016. Borba za pravdu, a Boga mi i istinu, protiv evrovizijskog DEMONA, ovaj put će se odigrati u srcu Beograda, na KALEMEGDANU, tačnije na košarkaškim terenima kluba „Partizan”. Branimo čast na istom mestu gde su to činili i naši preci. S obzirom da je naša reprezentacija diskvalifikovana sa Evropskog prvenstva u košarci, ovaj koncert će ujedno biti i Anti-Eurobasket. Možemo sa sigurnošću reći da će ovo biti najveći koncert u karijeri ovog nesrećnog benda, a na istom ćemo promovisati novi album „Besprekorna pobeda”.

https://www.facebook.com/events/566725660177148/

http://mortalkombatbend.com/2016/04/17/tradicionalni-antievrovizijski-koncert-2016/


Karta: 600 DIN u pretprodaji, 800 DIN na dan koncerta.
- Prodajna mesta:
FELIX (T.C. Sremska bb, Beograd);
ŽILA (T.C. Čumićeva 2, Beograd);
CIGLA & KRIGLA (Dalmatinska 44, Beograd);
MUNGOS (Zmaj Jovina 2, Novi Sad).

Evo i nekoliko korisnih internet adresa za prijatelje koji će doći na koncert iz drugih zemalja i gradova:
Železnice Srbije - http://goo.gl/Zr4jB
Autobuske stanice - http://goo.gl/WNGMfR
Hosteli u Beogradu - http://goo.gl/w1jdDW


fotografija Lord Kinbot Pavlovic


недеља, 08. мај 2016.

U vrtlogu undergrounda pobuna umetnosti broj 13 (najava i recenzija knjige)



Urednica Marija Krsmanovic Mari, sa svojim saradnicima objavila novi broj casopisa pobuna umetnosti broj 13.
Kako smo vec i navikli svaki broj pobune je sadrzajno posebno biran, te je i ovaj broj dobio formu knjige, U VRTLOGU UNDERGROUNDA. Od samog pocetka ispred pobune stoji izdavacka kuca Slusaj Najglasnije, bratstvo dusa, za izdavaca Zdenka Franjic.

Recenzija knjige U VRTLOGU UNDERGROUNDA
Pobuna Umetnosti broj 13
FANZIN
PobUna
Umetnosti

VRISAK KOJI JE NEDOSTAJAO

Iscitavajuci novi broj casopisa u formi knjige, citalac se suocava sa sintagmom-nezavisni umetnici i asocijativno se primice miljeu savremenog kreativnog dizajna.
Naslanjajuci na SlobodoUMlje, dizajn koji je razumljiv, Marija Krsmanovic PobUnom
Umetnosti nadovezuje svoj izbor nezavisnih umetnika u sliku FANZIN POEZINA.
Razumevajuci da su Internet i mas-medijalna komunikativna kultura u dobroj meri otpadni plac duhovnog i intelektualnog, glavna urednica nudi aspekt realno pobunjenog coveka.
Ona gradi razgovore proslog i sadasnjeg sa lepim, kao licnu orjentaciju mladosti i kao snalazenje u vremenu trauma.
Ovaj je casopis svojevrstan Forum kulturoloskog miljea i glasnik tonova govora fenomenoloske kreativnosti. Zapravo, vrisak koji je nedostajao.
Umesno odabrani kreativni geni pod duhovnom kontrolom licnog srnzibiliteta, sadrzajnoscu svojom ("Reci od kristala"-Dusan Mihajlovic, "Autopoeticka slika"-Akex Pop, "Ne trazi od mene"-Marija Krsmanovic) sublimiran su izraz obracanja i oporuke "uspavanoj javnosti" i dokaz da casopis s pravom nosi nadeveno mu ime.
Tekstovima, KAPITALIZAM KAO LUKAVA ZVER, ANARHIJA KAO (USPUTNA) STANICA GENIJALNOSTI i znalacki vodjenim razgovorima sa autorima aktuelne, mladje muzicke avangarde, ponudjen je inteligentan obrazac kazivanja uverljivih istina kreativne fenomenologije.
To je misaona prizma mladosti kao govor esencijalnog protesta.
Ona vrsta aktuelnog avangardnog govora koji pokazuje da je "djavo sakriven u svakodnevnici".ali da je Lepota ipak perspektiva.
Svojom otvorenoscu za sve ciljne grupe citalastva, direktnoscu koja prosiruje vidokruge novih komunikativnih prostora,
FANZIN PobUna umetnosti
zavredjuje visoko mesto u bibliografiji duhovnih vrednosti jedne generacije.
Rekao bih, ipak je ovo Svet koji zavredjuje da zivi!
Govor subkulture, vise od rekvijema za jucerasnje.


Drago Cingel, 07.05.2016.

teoreticar umetnosti



photo by Darko Miletic


Korice knjige opisuju vrtlog i vrisak jedne generacije umetnika koji su nedavno napustili ovaj svet, i za sobom ostavili trag koji ce se dugo pamtiti i slusati. Prednju koricu je radio Darko Miletic, dok je zadnju koricu uradila Maja Krnjetin.


rec urednistva

Prijatelji pobune zahvaljujemo se svima koji su ucestvovali u stvaranju nove knjige pobuna umetnosti br 13. Hvala svima koji nas podrzavaju. Posebna zahvalnost bendovima i pesnicima koji su dozvolili da se njihova dela nadju u jednom vrtlogu danasnjice, gde ovakav nacin subkulturnog prikaza umetnosti preti da izumre.

Pobuna je dobila formu knjige radi bojeg ocuvanja sadrzaja i etetskog izgleda. Pobuna nece doziveti trenutno elektronsko izdanje i moze se nabaviti samo u fizickoj formi putem nase fb stranice pobuna umetnosti.   kao i na broj urednistva 0631923914

Ziveli!!!!

Ucesnici knjige- Marijana Tomić, Milica Milovanović, Daniel Radočaj, Željko Filipović, Nikola Vranjković, DLM, Crveni Karton, Nevreme, Zloslut, Vidoje Murić, Dušan Mihajlović, Besne Gliste, Eris, Miloš Ivanović, Miloš S Pavlovic, Kolac, Alex Pop, Marko Jovanović, Maja Krnjetin, Poezin,

pesnici

Emilija Jovanović, Miljana Stefanović, Nikola dzon Smajlovski, Jovana Sotic, Dusan Dencic, Tanja ilic, Tamara Lucic Dinic, Milos Doderovic, Daniel Tikvicki, Drago Cingel, Milena Stojanovic, Natasa Djokic, Ljubisa Jovanovc, Marko Antic, Mihail Barjaktarovic, Milena mMlenkovic, ILic Milos i mnogi drugi


недеља, 24. април 2016.

Bend Organizam objavio video za pesmu Okean (najava)


Bend Organizam objavio je video za pesmu „Okean“, drugi singl sa njihovog prvog albuma “Intergalaktički cirkus”.
U glavnim ulogama u spotu se pojavljuje steampunk model Johanna Vetis i članovi grupe. Ceo video je realizovan od strane samog benda uz pomoć kamermana Jakova Simovića sa kojim su uspešno sarađivali i na prethodnom spotu za pesmu “Hjuman”.
U audio realizaciji su učestvovali Mićun Jauković (Attic studio), Nenad Aleksić (Generalštab), a za mix je ovog puta bio zadužen Petar Rudić (Studio Destilerija).


среда, 06. април 2016.

Bjesovi objavili novu pesmu i spot za pesmu "Probudi se"




Nakon objavljenog albuma "Svetla svetlosti" na etiketi izdavačke kuće "Nocturne Media" Bjesovi rešili da " probude ' svoje fanove novom pesmom i spotom " Probudi se".


Bjesovi / PROBUDI SE / bjesomar & MRMot Films 2016

Avgusta 2005. godine u studiju "Češnjak" u Kragujevcu, Bjesovi su usnimili album "Bolje Ti". Snimatelj je bio Saša Vujić.
Bjesovi su tada svirali u postavi:
Zoran Marinković – vokal; Slobodan Vuković – gitara; Dragan Arsić – gitara; Marko Marković – bas; Miroslav Marjanović – bubanj
Snimljeno je 12 pesama od kojih je njih devet ušlo na PGP RTS-ovo CD/DVD izdanje iz 2009. godine.
“Probudi se” je jedna od tri “odbačene” pesme jer, kao i “Šta to bi?” ili “Skoro 100%”, nije “organski” bila delom koncepta albuma “Bolje Ti”.
Tekst pesme “Probudi se” napisali su Aleksandar Macura i Zoran Marinković.
Muzika je Zoranova.
U drugoj polovini februara i tokom marta 2016. godine, u kućnom studiju Z. Marinkovića, u Gornjem Milanovcu, ponovo su snimljeni vokali. Pesma je, u odnosu na originalni usnimak, aranžmanski preformulisana, potom smiksana.
Zoran Djuroski: produkcija
Zoran Marinković: naknadna usnimavanja, editing i mastering
Video materijal za spot za “Probudi se” snimljen je 29. februara 2016. u Gornjem Milanovcu, u prostoriji za probe benda.
Spot je završen 5. aprila 2016.
Montaža: Marija Rajna i Zoran Marinković
Kamera: Vukašin Basarić
Koncept i postprodukcija slike: Z. Marinković
U spotu su učestvovali:
Zoran Marinković – vokal; Slobodan Vuković – gitara; Ivan Kovačević – gitara; Marko Marković – bas; Miroslav Marjanović – bubanj

PROBUDI SE 
Ustani, probudi se 
Tama je pokrila sve ljudove 
Pokreni mrtve zglobove 
Ustani, o 
Obasjaj sve 
Sve miriše na budjenje 
Novog dana da nikada 
Da nikad iz njega 
Kad svanem ne odem 
Sve miriše na budjenje 
Probudi se





Ko zna možda nas "Zli dusi" pripremaju za novi album.

уторак, 08. март 2016.

Istine i zablude o Sanji Vučić, ovogodišnjoj predstavnici Srbije na pesmi Evrovizije




Tip sam čoveka koji voli sve da pročita, sve da vidi, o svemu da bude upućen. Ipak ima u meni i suviše svesti pa ne mogu kao većina vas da prihvatim sve zdravo za gotovo. Ne mogu reći ,,Vučiću pederu,, ne kažem da je dobar ni približno ali kad jednom u 1000 slučaja uradi nešto dobro, jebi ga, desilo se i onda ne tražim i u tome nešto loše. Ali nije to ni približno tema o kojoj želim da vam pišem. Rekao sam već da volim da čitam o svemu pa tako volim i da pročitam najgore novine, tipa blic, kurir, nedeljnik... Da vidim šta nam se to servira i šta mi to zdravo za gotovo prihvatamo. Dođem tako do naslova ,,SANJA VUČIĆ predstavnica Srbije na evroviziji,,.
Svima je prvo u oči zapalo ,,VUČIĆ,, a i to je bio cilj naslova. Diskretno su neupućenom narodu dali razloge za hiljadu pogrdnih komentara. Ljudi su pomislili da je Sanja rođaka onog gore pomenutog. Razumem narod koji je ogorčen na sve i koji u svemu vidi nešto loše.
Srećom spadam u onih 5% stanovnika ove naše države koji nisu kontaminirani mržnjom i osuđivanjem drugih i spadam u onih 5% koji ne slušaju grand, folk, bljuc vrstu muzike. Sasvim slučajno pratim rad grupe Zaa još od pojave pesme ,,Fire,, i  vremena prve pevačice Darke. Upoznat sam sa dolaskom gore navedene Sanje Vučić u ovaj bend i znam malo više o ovom bendu i o njoj nego li ovi što se osećaju dužnima da iznesu svoje mišljenje. Dakle za neupućene želim da objavim par stvari o tome ko je Sanja Vučić u želji da sprečim dalje pogrdne komentare o njoj.
1. Sanja Vučić nije ni izbliza anonimna pevačica kako je većina ljudi u ovoj našoj kontaminiranoj zemlji vidi. Potražite na google-u Sanja Vučić, upoznajte se sa time ko je ona, poslušajte par pesama grupe zaa pa onda sudite o njenom kvalitetu.
2. Sanja Vučić-Aleksandar Vučić. Prezime predstavlja samo slučajnost . Sanja nije u srodstvu sa onim. Da jeste ne bi mogli da komentarišete o njoj ništa. Botovi bi vas na tom putu zaustavili. 

3. O kvalitetu njenog glasa i o njenoj harizmi nema potrebe govoriti ako ste bar jednom uživo slušali ovaj bend a pošto niste evo vam prilike za to.
 4. Baš mi je žao što vaša karleuša (namerno malim slovima) ne peva na evroviziji. Izgleda kakav smo narod bolje i ne   zaslužujemo. 
5. O kvalitetu pesme neću ništa reći dok je ne čujem ali znajući kvalitete Ivane Peters (negativ) koja je potpisala tekst i ozbiljnost u muzici koju poseduje dirigent simfonijskog orkestra Ivan Ilić verujem da će ovo biti pravi izbor.
Nadam se samo da će evropa kao ne mnogo puta tražiti ozbiljnu pesmu a ako tako bude očekivaću visok plasman. Nek  pesma i uspeh zapuše usta svima onima koji su lajali bez povoda.