Golub: Uživamo u svirkama i druženju sa ljudima koji dolaze na naše koncerte (intervju)

Prošlo je punih godinu dana od izlaska poslednjeg studijskog albuma Goblina pod nazivom Roba s greškom. Od tada su Goblini održali veći broj veoma posećenih koncerata i dokazali da kod njih nema greške. Zato o prethodnom albumu, pome­nutim svirkama, te daljim planovima benda razgovaramo sa pevačem grupe Brankom Golubovićem Golubom.

Pobuna: Sudeći po reakcijama publike i kritike album Roba s greškom je pogodio u metu. Kada pogledaš sa ove distance, da li je kod vas u bendu postojala bojazan kako će nove pesme biti primljene?

Golub: Pa i nije. Bili smo poprilično samouvereni da imamo šta da kazemo, da se to što imamo da kažemo očekuje od nas i da imamo dovoljno ideja kako bi ih uobličili u CD. Nama je rad na CD-u bio neka vrsta testa koji bi trebao da odgovori na jedno osnovno pitanje: Da li Goblini treba da nastave s radom ili ne? U principu, da nam se desilo da nemamo više šta da kažemo (i to u ovakvom trenutku u kojem se naša zemlja nalazi) i da nemamo ideja za nove pesme, definitivno bi prestali s radom. Više nam je bila muka od sviranja jedne te iste koncertne set liste i sma­trali smo da to nije fer prema ljudima koji dolaze na naše koncerte. E sad, to što su oni ovako dobro prihvatili novi CD samo nam je dalo dodatnu energiju da nas­tavimo sa koncertnim aktivnostima i da na pravi način promovišemo ovo izdanje – koncertima.

Pobuna: Tokom proteklih nekoliko meseci, svirali ste u većem broju gradova, od Srbije do Slovenije. Šta ti daje energiju da izguraš te nastupe, s obzirom da nakon njih obično moraš da prevališ dug put avionom zbog svog posla?

Golub: Način na koji mi funkcionišemo nije nimalo lak. Ja obično napustim Adis Abebu oko 11 uveče po našem vremenu i stignem u Beograd 12 - 13 sati kasnije. Na aerodromu me čekaju Goblini i odatle krećemo na svirku, a ukoliko imamo sreće pa je koncert u gradovima bližim Beogradu, uradimo i jednu zajedničku probu. Nakon koncerta se obično odmah vraćam za Beograd kako bih imao vremena da se bar istuširam i odspavam 2-3 sata pre polaska na Surčin i povratnog leta za Adis Abebu. Sledećeg dana, već sam u kancelariji i radim. Koliko god ovo zvučalo suludo, izvodljivo je i nikada mi nije predstavljalo problem s obzirom da zaista uživamo u svirkama i druženju sa ljudima koji dolaze na naše koncerte. To je i odgovor na tvoje pitanje – energija upravo dolazi odatle.

Pobuna: Kada smo već kod putovanja, zanima me šta slušaš kad si daleko od Srbije? Pomažete li muzika da preguraš naporne dane koje često provodiš u kriznim područijima?

Golub: Naravno da da. Slušam sve i svašta, od nekog starog punka pa do novih domaćih izdanja koja dobijam putem interneta od ljudi koji se bave muzikom na prostorima ex Yu.

Pobuna: Vratimo se opet koncertima Goblina. Poznato je da koristite priliku da na svojim nastupima dajete šansu mlađim bendovima da nastupe kao pred­grupe. Smatraš li da je to u stvari pravi put da te grupe ohrabrite da istraju u onome što su počeli da rade?

Golub: Osetiti magiju bine je velika stvar za svaki novi bend. Na kraju krajeva, cela poenta bavljenja muzikom se i svodi na to – izlazak na binu i sviranje svog mate­rijala i predstavljanje istog ljudima koji su došli to i da čuju. Bio bih izuzetno srećan ukoliko smo uspeli odvratiti bar jedan od bendova koji su svirali s nama da pres­tanu sa radom samim tim što smo im omogućili da odsviraju svirku s nama. Ovoj zemlji treba mladih bendova i sveže energije koju oni donose.Tu smo da im po­mognemo koliko god budemo u mogućnosti.

Pobuna: Slušajući vas na beogradskim koncertima, pomislio sam da bi valjalo da ponovo snimite neki live album? Razmišljate li i vi u bendu o tome?

Golub: Sumnjam da će biti live albuma u skorije vreme – bar za sada ne razmišljamo o tome. Međutim, ukoliko ljudi odu na youtube, mogu da pronađu masu live materi­jala i snimaka s koncerata, što kvalitetno, što nekvalitetno snimljenih i postavljenih na isti.

Pobuna: Stižete li pored svih koncerata i drugih obaveza da pravite i nove pesme? Možemo li se na tom polju nadati novostima od Goblina?

Golub: Bend počinje da radi na novom materijalu od 2015. godine. Kad će to biti spremno za objavljivanje, niko to ne zna. Vreme (slobodno vreme), kao i uvek, večito radi protiv nas.

Pobuna: Za kraj ovog razgovora bih te zamolio da mi kažeš, koliko su fanzini uticali na tvoj muzički ukus?

Golub: Pa mogu reći da sam ih ja više koristio kao način da dođem do informacija o no­vim bendovima, da se povežem s ljudima koji slušaju sličnu muziku onoj koju ja slušam i da prezentiram muziku Goblina tim istim ljudima. Ono što je, u neku ruku, FB ili Blog danas, to su bili fanzini 90-ih (ovde pričam isključivo o razmeni infor­macija). Izuzetno je bilo bitno imati fanzinaše u svakom iole većem mestu u Srbiji i to se tačno moglo osetiti prilikom nastupa u tim mestima. Fanzinaši imaju po­sebno mesto na Goblinovoj listi zahvalnosti. Mislim da i dan-danas imaju veliki razlog da postoje i da nastave s ovim radom u bilo kojoj formi.

 

Miloš Ivanović