субота, 21. фебруар 2015.

Šaht, Prilično Prazni, PogonBGD (izveštaj)



Proslava sa porukom (20. 02. 2015.)


          Beogradski punk bend Šaht je juče održanim koncertom u Božidarcu obeležio 26 godina postojanja. Podršku su im pružili srodne grupe PogonBGD i Prilično Prazni. Poseta je bila nešto manja nego kada su Roga i ekipa slavili četvrt veka postojanja, ali to ne znači da je atmosfera bila lošija, a svirka slabija.


foto - Sandra Zdravković 

          Prvi se na bini pojavio sastav PogonBGD koji je već stakao zavidnu reputaciju među punk publikom. Četvorka sa Novog Beograda je standardno kvalitetno odsivrala odabrane pesme sa svoja dva albuma. Gotovo da ne treba ni napominjati da su one poput Još gore je i Pobednik, horski otpevane. Zgusnut program im nažalost nije omogućio duži nastup. Prilika za to će se već svakako ukazati.

          Nešto iskusniji sastav Prilično Prazni nastupio je drugi po redu. Pored gotovo već standarnog reprtoara, bend je iskoristio priliku i da predstavi nove pesme, koje bi trebalo da se pojave na njihovom novom albumu. Do tada, svakako da njihov najveći hit i dalje ostaje pesma Dalje idem sam, čiji je refren povremeno odzvanjao i iz publike i tokom svirke slavljenika. Završnica je bila rezervisana za stvar Vlast koju, čini se, Prilčino Prazni smatraju svojim favoritom na njihovom predstojećem izdanju.

          Negde oko 23h počeo je nastup vračarskih pankera. Ovoga puta Šaht se odlučio da shodno prilici pre svega odsvira pesme sa svoja dva najstarija albuma Ti želiš Oi i Disko, šminka i opanci. Pored toga, nisu izostali ni nešto noviji hitovi, kao U napad, Panker stari, Tironanija itd. Pauze između pesama je Roga iskoristio da pošalje važne poruke publici. Iz njih se moglo "iščitati" da je punk neumorni otpor protiv sistema, koji podrazumeva da se ne robuje nijednoj ideologiji. Gotvo već tradicionalno, bend je završio svirku pesmama Beograd i Srbija pripada nama, tokom kojih se negde oko 50 posetilaca preselilo na binu Božidarca.


          Dobro poznata izreka kaže da je prvih 100 godina najteže. To se ipak kad su bendovi u pitanju mora skratiti na neki kraći rok, koji je Šaht svakako pregurao. Zato se čini izvesnim da ćemo ih još dosta godina gledati i slušati kako uzvikuju Budi, samo svoj. Vikni glasno Oi, Oi.


Miloš Ivanović

Нема коментара:

Постави коментар