POLARIS (intervju)

Za ovaj broj razgovarali smo sa Milanom Gocićem, jednim od osnivača benda Jewy Sabatay, a sada frontmenom grupe Polaris.

Pobuna: Pozdrav Milane! Za početak nam reci ko je Polaris bend, ko su članovi benda, i koji žanr svirate?

Polaris: Pozdrav Mary, Polaris bend, u početku, sam bio jedino ja, jer je Polaris nastao kao moj individualni projekat. Kasnije se rodila ideja da bi to mogao biti i bend, i imati žive nastupe. Tačnije, posle prvog albuma Voices in my head (2006), počeo sam da razmi­šljam o lajv svirkama. Pored mene, ostali članovi benda su: Janko Varga (bass), Miloš Banović (bubanj). Što se tiče žanrovske orijentacije, recimo da je alternativa, mada, mi zaista ne robujemo muzičkim pravcima; to nas nikada nije zanimalo; ne volimo muziku da svrstavamo u grupe, podgrupe itd.

Pobuna: Slušajući vaša dva albuma, primetila sam da se drugi album drastično razlikuje od prvog; veći broj pesama sada je na srpskom, dok je ranije dominirao engleski jezik. Uz to, čini se da su i sami tekstovi kompleksniji. Šta je presudno uticalo na tu promenu? Da li izvesno sazrevanje benda ili neki drugi faktor?

Polaris: Da. U pravu si. Promena je vidna. Prvi album je zamišljen kao solo projekat, tačnije, tada nisam razmišljao o bendu, i muzika je više ambijentalna, psihodelična, mra­čna. Odziv koji je taj album imao kod publike, naterao me je da oformim bend i počnem da pravim „bendovske“ pesme (pesme koje su za lajv izvođenje). Na primer, ako bih želeo uživo da izvodim prvi album, trebalo bi mi bar deset ljudi u bendu, a to je nemoguće ovde ostvariti, tako da, kada sam radio pesme za drugi album, radio sam ga po principu roken­rol pesama, i radio sam ga za mejnstrim publiku… Za srpski jezik sam se odlučio zato što smatram da pesme u tom formatu treba da budu na srp­skom.

Pobuna: Imali ste dosta živih nastupa. Reci mi kako publika reaguje na vas? Da li postoji svirka na koju si naročito ponosan?

Polaris: Da, imali smo. Polaris postoji od 2006. godine, a bend je oformljen 2009. Od tada je bilo dosta nastupa. Ono što sam ja uspeo primetiti na svirkama je da publika rea­guje dosto dobro na naše pesme, mada, vidim da bolje prihvataju pesme sa težom temati­kom. Generalno, izdvojio bih nastupe gde je dobro ozvučenje, a takvih nije bilo previše. Ja sam inače, perfekcionista i baš obraćam pažnju na sve detalje. Nažalost, u našoj zemlji se sve radi na principu štapa i kanapa, i onda to zvuči tako kako zvuči.

Pobuna: Vaši albumi su postavljeni na free download. Da li misliš da je internet promo­cija obezvredila bendove i uopšte umetnike?

Polaris: Stanje u muzičkoj industriji trenutno je katastrofalno. Ja sam inače navikao na format vinila. Ceo život slušam ploče. Iskreno me nervira što je sve dostupno na netu. Više niko ne kupuje albume, jer, sve može da se preuzme jednim klikom. To dosta ubija muzičare koji stvaraju te pesme (finansijski aspekt). Generalno, ja smatram da je rokenrol ubijen, ne zbog nedostatka kreativnosti, već zbog gomile sporednih razloga. Muzičari više nemaju podršku izda­vača, jer izdavači praktično jedva i da postoje, tako da bendovi sve rade sami, a to je jako slaba pro­mocija, i veoma mali broj ljudi to vidi (odnosno, čuje). Džaba yutjub. Kod nas više nema ni televizijskih emisija sa tom tematikom, možda jedna do dve. Ja uopšte nisam optimističan, a realno, i na svetskom nivou vlada neka letargija, već nekoliko godina unazad. 

Pobuna: Koji su vaši planovi za dalje? Planirate li svirke? Imate li novog materijala za publiku? 

Polaris: Planovi za dalje su da izbacujemo po jedan singl na nekoliko meseci, jer se više ne isplati snimati ceo album. Ovako ćemo biti stalno sveži za našu publiku objavljiva­njem po jednog singla. Onda kada, recimo, sakupimo oko šest - sedam singlova, snimi­ćemo još tri pesme i vezati to u jednu celinu, tj. album. Mislim da je tako najbolje raditi u današnje vreme.

Pobuna: Neka poruka za kraj, za čitaoce fanzina i vaše fanove? 

Polaris: Hmm. Kao što rekoh, ja sam pesimista po prirodi.  Kupujte ploče i slušajte sve žanrove muzike.

Marija Krsmanović