Provincija napada no.3 (izveštaj) Beograd

Pančevački panker Živan Pujić (Jimmy) po treći put je organizovao festival punk, ska i hardcore bendova iz unutrašnjosti Srbije pod nazivom Provincija napada. Tokom 3. i 4. aprila u maloj Sali beogradskog Doma Omladine nastupilo je devet bendova. 

Prvo veče 

Uživateljku ove muzičke večeri iznenadilo je odsustvo publike na ovom zanimljivom događaju, ali uz nadu da je rano, te da prvi učesnici nažalost uvek ostanu neispraćeni, odlučila je da okrene leđa nepostojećoj beogradskoj publici, i prepusti se čarima provincije.
Veče je otvorio post-punk bend "Više od Milimetra" iz Temerina. Energičan bend, sa iskusnim muzičarima, i vizualno dopadljivom, a ne manje i auditivno zanimljivom vokalistkinjom, svojim tekstovima o slobodi, pendrecima i otporu u marionetskom ponašanju većine odmah je popunio i zagrejao hladnu beogradsku prazninu.
Drugi je nastupao "Progres", ska-pank bend iz Kraljeva, koji se okupio posle višegodišnje pauze. Mestimično afirmativni tekstovi i veseli ska ritam smenjivali su se sa umorom i melanholijom, prekinuti porukama direktoru u kojima bi se mnogi današnji radnici našli, a koje ćemo slušati na sledećem njihovom albumu, nadamo se uskoro

Za njima je naletela žestoka mladalačka energija pank-rok benda "Madresi" iz Zrenjanina koji su nas zabavili dragim reminiscencijama na Ramonse i KUD Idijote, neskrivene uzore ovog veselog benda kom treba "psihoterapija, pivo i rakija" zato što "lepka nema u trafici, sve pankeri pomirisali" i uopšte nisu tužni što "ona ne voli KUD Idijote" jer ih vole oni. A i mi.

Bend "Po kratkom postupku" iz Beške iskusno je poveo i svoje poštovaoce, tako da je do kraja mogao da se opusti u još uvek praznom klubu Doma omladine. Garažni zvuk potpuno u skladu sa svojom pank ideološkom i muzičkom potporom pržio je i sasvim dobro preneo poruku da treba biti poseban, "pronaći nešto za šta vredi živeti i prestati se samosažaljevati".

Strepnju da poslednji bend, subotički "Nebo je crveno", neće nastupiti u kasnom terminu za ovu ustanovu pred praznim klubom, razvejao je pevač "Neba", simpatični Tahiri, tako da se vaš amater u odelu muzičkog kritičara opustio i predao eksploziji emocija koju ovaj bend tako dobro prenosi na publiku. Trenutak u večnosti kada i Nebo postane crveno od Vatre što gori, a ti se nadaš da će Proći, a možda potajno čezneš da ne prođe i da u njoj sagoriš... 

Sveukupni utisak je da je ovo jedan od veoma važnih festivala od kojih zavisi budućnost naše muzičke scene o kojoj se često čuje kako je zamrla sa nekadašnjim dečacima koji obećavaju, danas već starim i uvelim, koji žive od nekadašnje slave. Naprotiv, scena je življa nego ikada, ali da li smo mi živi?

.

Jasna Kinđić

Drugo veče

S obzirom da je grupa Middle Finger otkazala svoje učešće u subotu uveče prvi je nastupio subotički sastav Proces. Reč je o sastavu koji sa izvesnim pauzama postoji preko 30 godina. Njihove kratke pesme nabijene žestokim zvukom podsetile su na neka ranija vremena. Naime, kako reče jedna moja prijateljica takvih bendova je sve manje. Subotička trojka je za oko 50 minuta koliko je provela na bini pokazala da dugogodišnje iskustvo sa sobom gotovo neosporno nosi kvalitet. Iskreno pre ovog koncerta ih nisam slušao, ali sam zato sutradan na internetu potržaio njihove hitove Nemojte milsiti da se slažem, Iluzije krvare, Izdaja ljudskih prava itd.

Nakon procesa na sceni se pojavio sastav HUND iz Aranđelovca, čiji sam svirku čitav dan sa nestrpljenjem očekivao. Moja nadanja nisu izneverili. U sasvim opuštenom stilu nizali su svoje dobro poznate pesme, koje su sa uspehom pokrenule malobrojnu publiku i zagrejale atmosferu. Kako se moglo i pretpostaviti završnicu su obeležile pesme Aranđelovac i Provincija čije tekstove je znala većina prisutnih. Ujedno stihovih ovih numera sjajno odslikavaju nekadašnje, a vrlo verovatno i današnje stanje u srpskim provincijskim gradovima. Za kraj nastupa HUND nas je odsvirao i stvar Komotna kita.

Za ska štimnug pobrinula se grupa SKAgetHer iz Stare Moravice. Njihova svirka uverila me je da od rock pravaca u Srbiji možda najveću prespektivu ima ska. Šestočlana ekipa dobro je zabavila publiku i pokzala nam kako ska zvuči i na mađarskom. Bilo je veliko zadovoljstvo gledati sa kolikom energijom i radošću nastupa ovaj mladi sastav. Nadam se da ćemo ih skoro ponovo videti u Beogradu.

Druge festifalske večeri nastupio je još čačanski bend Hit By Pain, čiji nastup nažalost nisam stigao da ispratim. Sumirajući utiske moram naglasiti da ono što sam imao prilike da vidim i čujem svedoči da je Živan sjajno odabrao bendove, na čemu pored same organizacije festivala treba iskreno čestitate. Utisak o svemu je pokvarila jedino slaba poseta. Možda to za neke i nije preveliko iznenađenje, ali to ne znači da se na taj aspekt ne treba osvrnuti. Upravo nedostatak podrške može da sputa pre svega mlade bendove. Stoga svima nama kojima je drag ne samo punk, već uopšte rock zvuk ostaje da osmislimo neku strategiju koja bi omogućila veću posećenost svirki.

Miloš Ivanović