Nikola Vranjković - Bremeplov (recenzija)

BLACK PLANET RECORDS

2014.

Nakon razlaza sa bendom Block Out, mišljenja publike su se podelila. O visoko kotiranim muzičarima vodila se žučna polemika, i u celom tom haosu, nikome nije palo na pamet da će Nikola slušaocima pružiti jedno ovakvo izdanje. Album započinje instrumentalnim delom Danice Borisavljević, pijanistkinje koja se školovala u Rusiji i Americi, tako da je Nikola na ovom albumu domaćin profe­sionalnim muzičarima. Aranžmani su uglavnom akustični, mirni i bez napetosti. Instrumen­talni delovi se previše ponavljaju u krug, i sve to zvuči bespotrebno, a najviše odaje utisak da je sve činjeno kako bi kompletan materijal duže trajao. Nikola kroz tekstove donosi svoj klasični stil pisanja pesama, koje su istovremeno i muzički hitovi, a opet i dela poezije, koja se mogu čitati nezavisno od muzike. Interpretacija svakog teksta je izuzetno individualna, pa bi bilo potpuno bespotrebno navoditi o čemu se sve peva, jer je svaki tekst tako vešto napisan, da od slušaoca do slušaoca zavisi kako će ga i da li će ga shvatiti. Pored Danice, na albumu se mogu čuti i muzičari iz Orthodox Celtsa, Darkwood Duba i Goribora, što daje odmerenu i lepu svežinu kompletnom zvuku. Osim toga što povremeno zvuči rastegnutno, ovaj album je možda jedan od kvalitetnijih izdanja ove godine, a takođe je odgovor svim onim skepticima koji su bili uvereni da će Nikolino stvaralaštvo ućutati nakon razlaza sa matičnim bendom.

Tihomir Škara