Pollution (intervju)

Aktulne teme pretvorene u manifest, u pokret protiv kontradiktornsti čoveka sa prirodom, i njim samim. Branioci svog stava, i među njima basista Dušan Miletić zvani Dule ili Franja iz treš benda Pollution. Vesela družina, moram ih pohvalit’, iz jednog studija sa šarenim tepisima, vinom, cigaretama i slabim grejanjem. I naravno, sa Šnjavi, mojom posestrom, hodajućim stand-up komičarem.

Franj, kad, gde, i kako je nastao bend Pollution? Šta je pokrenulo vaše sastavljanje?

Sofka, Pollution je nastao 2007-te godine i njegovi osnivači su Pippy (gitara) i Bane (vokal). Njih dvojica su iskomponovali nekolicinu pesama, pre nego što su našli bubnjara Goluba i basistu Grubu, sa kojima su snimili demo Our Way, koji je kasnije izdat za makedonsku izdavačku kuću Terror Blast Production, kao split izdanje sa našim drugarima iz Kragujevca Deadly Mosh-om, pod nazivom Deadly Pollution, što je bilo i prvo zvanično izdanje našeg benda. Ubrzo Gruba napušta bend, a na poziciju bassite dolazim ja, a zatim i Golub, na čije mesto je došao Tihi, koji sada svira bubnjeve u bendu Space Eater, a nastupao je i u Fatality-u i u nekolicini drugih beogradskih metal bendova. Ta postava snima EP Massive Overload 2009-te, i naš za sada jedini LP Modern Warfare iz 2010-te. Zatim, Tihi odlazi iz benda, a na bubnjeve seda Lole, sa kojim smo promovisali album sledećih par godina, a zatim i on otide čovek, te nam je trenutni bubnjar naš Luka. Napomenuo bih da nam je on takođe i producent svih dosadašnjih izdanja, te je njegova integracija u bend bila sasvim prirodna. Okupljanje benda je, pre svega, pokrenula ljubav ka heavy i thrash metal muzici, i potreba da prikažemo svetu naš originalni izraz u istoj, inspirisan našim omiljenim izvođačima iz tog sveta!

Koji ti je koncert i gde ostao u najboljem sećanju, na kojem si se najbolje proveo i osetio da tvoja i celokupna energija benda odjekuje na publiku, a publika svojom, još jačom, pršti nazad na vas?

Uf, teško pitanje... Pomenuo bi moju prvu svirku 2008-e u Novoj Pazovi. Taj period mi se zalepio u sećanju po zajedničkoj, čistoj želji za nastupom. I naravno, svirka sa grupama Nadimač i Toxic Trace u Dangubi 2010-e, na kojoj smo promovisali album. To nam je do danas najveća svirka, klub je bio apsolutno prepun, atmosfera neverovatna... Sa te svirke postoji nekoliko snimaka koji su pušteni na YouTube. Takođe smo svirali po mnogim gradovima u Srbiji - Novom Sadu, Šidu, Kragujevcu, Smederevu... Svi ti nastupi su nam ostali u veoma lepom sećanju, čak bih napomenuo da je publika u drugim gradovima često jako energičnija i zahvalnija od beogradske, koja je postala pomalo razmažena u zadnjih nekoliko godina.

Vaša prva pesma je Devils Henchman. Da li ste je zajedno komponovali?

Ta pesma se zapravo prvo zvala Violator, i pod tim nazivom je izdata na demu i splitu, u vreme kada ja nisam bio u bendu, a napisao ju je naš gitarista Pippy. Na albumu se zove Devil's Henchman i ima neznatno drugačiji aranžman.

U svojim pesmama govorite o sveopštem propadanju, poluciji sveta u svakom smislu, o ljudima koji pokušavaju da uzmu poslednji dah budućnosti, znajući da će uskoro biti pregaženi njome. U prevodu- čovek će sam sebe uništiti. "Future is hopeless and past is forgotten" kako kaže pesma: Elimination by radiation. U kom trenutku si prvi put počeo shvatati ovo doba opšte Depresije kako još kažu? Šta je bio za tebe obarač?

Heh, pa pazi, to se može tumačiti tako, kao jedna depresivna vizija budućnosti u kojoj čovek i čovečanstvo neumitno propada, ali kada smo pisali taj tekst, više smo želeli da to bude jedan manifest o tome gde smo krenuli ako ovako nastavimo. Čovek svojim delovanjem surovo menja planetu, krši prirodne zakone i pokušava da svet prekroji svojim potrebama, umesto da živi u skladu sa prirodom, kao sva ostala bića osim nas. Rezultat takvog delovanja i razmišljanja je već odavno vidljiv - gradovi u kojima se ne može disati od industrijskih isparenja, uništene šume, okeani, izbrisane čitave životinjske vrste... A čovek i dalje ne vidi da je puštena u pogon povratna sprega koja teži da ga izbriše, ne u vidu kazne, već u vidu posledice njegovih dela. Ne mislim da je taj proces bespovratan, tj, mislim da se štošta može učiniti da se to izbegne, ali potrebno je osvešćivanje na globalnom nivou, a tu dolazimo na drugi, mnogo veći problem - da su naši umovi zagađeni isto koliko i planeta, i da je to ono što nas sprečava da vidimo gde smo se ustremili.

U tome nas sprečava teška navika. Navika da nam sve bude potaman i udobno, al’ nek ide život, doći će novi. Nego reci nam kada si prvi put počeo svirati bass? I zašto baš bass?

Eee bass sviram od 2004-te i potpuno sam samouk. Neki moji drugari su osnivali bend i falilo im je basista, pa sam uzajmio bass od jednog drugara i došao na probu kod njih da ga drndam. Nisam imao veze sa vezom tada, naravno, ali sam mislio da je bass jednostavan i da ću ga savladati brzo, jer ima manje žica od gitare. Međutim, trebalo mi je mnogo više vremena da naučim da ga sviram kako treba, ali vežba i trud se uvek isplate. Spontano sam počeo, međutim, oduvek sam voleo ulogu bassa u bendu, instrumenta koji dominira iz senke. A i postoji mnogo genijalnih bassista koji su mi bili inspiracija, Geezer Butler iz Black Sabbatha, recimo, mi je apsolutni idol u načinu sviranja tog instrumenta.

Verovatno imaš bezbroj anegdota iz raje i sa svirki. Možeš li nam ispričati jednu...

Hahaha, pa bilo je svega i svačega, stvarno... Svi volimo da popijemo, jelte, te to ume da stvori i razne prilike i neprilike, tipa ležimo i spavamo komirani 5 min. pred početak samog nastupa. A što se tiče prilika, meni lično najdraža scena se desila u Šidu, u kojem nam je oduševljeni gazda kluba celu svirku slao konobaricu da nam donosi sveže krigle sa pivom između pesama. Gospodski tretman, molim lepo, pozdrav za gos'n Darka koji nam je to omogućio!

Šta je za tebe najvažnije u životu… Ako ti kažem - ostvariti samog sebe - na šta prvo pomisliš?

Najvažnije mi je ostati svoj, slediti stvari koje voliš i želiš, svoj kodeks časti i ponašanja, štiti sve ono za šta se zalažeš. Osećaću se ostvarenim za 30 godina pre svega ako budem mogao da pogledam sebe u ogledalo bez stida.

8. Da li ima nade za sve nas? Da li si pesimista ili pozitivac?

Prokleto sam pozitivan, iako bi neko mogao da stekne drugačiji utisak kroz tekstove koje pišem. To je neki vid katarze, odnosno pozitivnog mračenja, kako ja to volim da kažem - napisati nešto, nebitno da li je u pitanju proza ili poezija, što će imati konstantno mračan ton i ukazivati na tamnu stranu života, da bi se kroz inspekciju toga i shvatanje razloga koji su do toga doveli, čovek mogao shvatiti šta je potrebno da se te stvari promene ili preduprede, i da se iz njih rodi nešto dobro. Nema svetlosti bez senke, niti života bez smrti, stoga biti stalno samo pozitivan ili negativan jeste biti poprilično ograničeno biće.

9. To si lepo rekao. Za kraj nam reci kako teku planovi za novi album i gde ćete sve nastupati u narednom periodu? I ako imaš neku mudru poruku za naše čitaoce i mlade muzičare koji žele da se pročuju, please say. 

Novi album se krčka već tri godine! Imali smo svakakvih ličnih problema, ko što ih i svako jebno ima, međutim to je sve za nama i samo nam je dalo snage da istrajemo i pružilo novu dozu inspiracije. Album će se snimati u studiju Citadela, imamo oko 6,7 pesama u procesu komponovanja trenutno, a cenim da će ih biti desetak na albumu, koji bi trebalo da ugleda svetlost dana do kraja ove godine. Biće to evolucija našeg prvog albuma - ista vrsta životinje, samo brža, jača i glasnija! A za nastupe nisam siguran, dosadilo nam je više da izvodimo jedan jedini album uživo, tako da ne verujem da ćemo svirati igde pre nego što novi album bude sasvim gotov, pa da možemo da se bacimo na promociju.

A vašim čitaocima bih poručio da potraže i poslušaju Pollution ako cene old school heavy i thrash metal zvuk i beskompromisnu svirku i stavove, i da ostanu jaki i sebi svojstveni ljudi, u ovo doba laži, manipulacija i prikrivenig totalitarizma, u kome to postaje sve teže. A vašim čitaocima koji su muzičari bih poručio da dograbe svoje instrumente i sviraju, jer se to od njih i očekuje, nikako da sede skrštenih ruku. Nek’ sviraju zbog sebe i iz zadovoljstva, a ne da gledaju isplativost toga. Život je kratak.

Sofija Vojvodić