Morbid Cow and Friends (izveštaj sa svirke)

Petak 13. za slavlje

         Uspeh je da jedan aundergraund bend postoji više od dvadeset godina, a još veći uspeh je kada članovi takvog benda organizuju svirku sa još dva benda i učine baš februarski petak trinaesti stvarno vrednim pamćenja. Ako razmislimo koliko hard kor bendovi stvarno imaju prostora na našoj sceni i koliko klubova će ustupiti svoj skupi enterijer namenjen žurkicama jednoj žestokoj svirci, onda je ono što je bend “Morbid kau” (“Morbid cow”) postigao pravi trijumf.

         Članovi Morbidne krave su se samostalno organizovali, zakupili lokal, uposlili barmene, čuvare, fotografe, pozajmili opremu iz milanovačkog kulturnog centra i muzičkog studija “Radionica” i napravili svirku na kojoj su pored njih nastupali i njihovi sugrađani “Planktoni”, kao i “Hit baj pejn” (“Hit by pain”) iz Čačka.

         Svirku su otvorili Planktoni, lokalni pank bend koji svira autorske stvari. Iako su žanrovski drugačiji od druga dva benda, po energiji koju su slali sa bine nikako nisu odudarali, već su odmah krenuli da pokreću publiku. Ali taman kada su zagrejali atmosferu, počeli su da prave velike pauze između pesama, što je odavalo utisak da nisu uvežbani, pogotovo kada su im se na sceni pridružili neki od članova benda Vrljika i izveli neke pesme. Energija je nekako pala, pa sam se vratio za šank i sačekao Hit baj pejn.

         Ako su Morbid kau bili zvezde večeri, Hit baj pejn je bio meteor! Sa njima je iz Čačka na svirku došlo još četrdesetak fanova željnih dobre svirke, što je sigurno najveća pohvala za kvalitet jednog benda. Oni imaju svoju vernu publiku u oba grada i kada su počeli da sviraju u stilu pravog hard-kor benda, atmosfera se zapalila – to je svirka zbog koje smo i došli. Sirova snaga sa kojom taj bend nastupa potpuno oduševljava, a i doslovno obara ljude u masi. Kada se nađete u publici sa najvernijom ekipom jednog benda, osećate da ste deo nečeg većeg, ne samo u muzičkom smislu, već i deo neke prijateljske grupe. Taj osećaj zajedništva i porodičnog odnosa između benda i njihvoih fanova su naglasili i samom najavom pesme “Braderhud” (“Brotherhood). Iznenadilo me je koliko u takvom hard-kor “bratstvu” postoji devojaka podjednako spremnih da ulete u šutku koja je pratila svaku pesmu. Ekipa iz Hit baj pejna je razbila svaku nedoumicu zašto imaju toliko verne fanove, jer su sa toliko energije izneli svoju muziku da ljudi nijednog trenutka nisu usporavali šutku, već su se sve vreme davali tom udaru i agresiji. Zato i ne čudi što su i posle celog kruga odsviranih pesama bili pozvani na bis.

         Na tu snagu se lako nadovezala Morbidna krava otvorivši svirku obradom “Badi kaunta” (“Body count in the house”), sa sve sirenom u pozadini, u kojoj su vokali prozivali ime svog benda, a onda i predstavili članove, od kojih su basista i solo gitarista novi članovi benda. Publika je samo nastavila da se bori. Sledile su “Hedšot” (“Headshot”) i “Džoin d fajt” (“Join the fight”) već u kojima je moglo da se prepozna koliko je bend dobio na originalnosti i zvuku sa solo gitarom – ona je davala dodatnu dimenziju u sirovosti i čvrstini rifova time što ih je bojila efektima i visokim tonovima. A novi basista se dokazao i istakao u “Majnd spiks to majnd” (“Mind speaks to mind”) vozeći uvodni rif sigurno i tečno. Iznenadilo me je koliko je samo ljudi u publici u reč pratilo uvodni deo pesme, koji ima možda neke od najlepših stihova na srpskom jeziku upotrebljenih u hard koru. Ono što bi meni lično smetalo da sam na bini, su ljudi iz publike koji su se peli da i sami na mikrofon prate uvodne reči, što mislim da je pogrešno, jer niko ne može da kaže te stihove kao vokali, Gile i Dobriša, ali frontmenima Morbidne krave to očigledno nije smetalo nego su podelili uživanje u otvaranju pesme sa svima. Ono što je ekipa iz Hit baj pejna pokazala, koliko im je bitna publika, Morbid kau je i naglasio time što su prepustili da pesmu “Popišani cvet” otpevaju barmeni iz lokala, tzv. Eskort dase. Oni su sišli u publiku i iz mase odslušali svoje pesme u tuđem izvođenju, što je vrhunski gest poštovanja za vernu publiku. Još jedan lep gest je što su svirku zatvorili pesmom “Soulkejdž” (Soulcage), pozdravljajući istoimeni najpoznatiji hard-kor bend iz Milanovca i najavljujući njihov nastup u Beogradu 21-og februara. Ta pesma je potpuno istresla publike koja je podivljala. Na bis su ponovili pesmu “Evribadi after mi” (“Everybody after me”).

  

Foto by Dušan Reljić

              Ovakve svirke svedoče da je hard-kor andergraund živa scena koja je nevidljiva za površno preslušavanje i muzičke ekskurzije, ali je apsolutno razorne snage; a sve ovo kažem kao čovek kome takva vrsta muzike i nije preterano bliska. Ipak, čak i kao laik, bilo mi je potpuno jasno zašto ovakav bend uspeva da se održi preko dvadeset godina i da vuče i prokopava nove puteve u hard-kor muzici. Zahvaljujući ovakvim svirkama fanovi hard-kora mogu da budu sigurni da je ova muzika i dalje nova i autentična. Petak za pamćenje, svirka za nezaborav. 

  

Andrea Kane