KKN novogodišnji koncert (izveštaj)

Retko mi se dešavalo kao ovog prvog januara da potpuno neplanirano odem na koncert. Ipak KKN je nešto što ne treba propustiti. I ako se radi o jednom od koncertno najaktivniji bendova svaki njihov nastup je apsolutno priča za sebe. O samom bendu dosta govori i to što u publici poznajem bar desetak ljudi koji prate bend gde god on krenuo; ovakva pojava u Srbiji je retkost. Pozdrav i veliko poštovanje za te ljude.

Sve je krenulo još prilikom čekanja na red. Temperatura u minusu, red sve do Elektropionira. Uspeli smo nekako da se probijemo unutra. Gotovo je nejasno kako jedan ovakav koncertni prostor kakav je Subbeerni centar dozvoljava sebi tako mizerne i glupe propuste koje na njihovu žalost ljudi ne mogu da ne primete. Počevši od ventilacije, preko malene garderobe (zbog koje se na ulazu čekalo i po dvadesetak minuta) sve do slavina u kupatilo kojih ima bezbroj a o kojima sam uzgred rečeno i prošle godine pisao i to baš u vezi koncerta KKN-a. Tada ih je radilo tri, ove godine jedna manje. Jedino na čemu se radilo od tad je zvuk.

A sam zvuk je ove večeri krenuo oko 23h i izazvao pravu euforiju. Bilo je prepuno što se moglo i očekivati. Ljudi su ipak nekako nalazili mesta da igraju. Bilo ih je sa svih strana. Neki su došli čak iz Amerike ili Makedonije, Novog Pazara, Vranja...

Oliver je kao i uvek u pauzama između dve pesme pravio šou svojim izjavama. Ovoga puta su to bili aforizmi o izborima.

O kvalitetu zvuka i o atmosferi koju bend pravi bespotrebno je pričati. Taj osećaj se prenosi i na pobliku. Bilo je tu i preskakanja ograde, i padanja na pod i deljenja žestine u publici. Na momenat se činilo da smo svi jedno. Zaista mi je drago što sam prvi dan ove godine proveo uz KKN.

Foto: Tijana Janković